Иако је министар за рад и запошљавање Александар Вулин рекао да се Закон о раду неће мењати, формирана је радна група која се бави анализом, ефектима и усклађеношћу тог документа с европским прописима. Он је, такође, рекао и да је у плану је доношење неколико закона, међу којима и закона о агенцијама за привремено запошљавање радника. Вулин је издвојио као свој неупех што није успео снажније да утиче на социјалне партнере да се у Закон о раду унесе и део који се односи на агенције за привремено запошљавање, указујући да је одговорност његова и да ће то бити исправљено ове године.
Дакле, могло би се рећи да су неке промене у радном законодавству могуће, бар у делу који се тиче положаја радника који се запошљавају преко агенција, али, ипак, ваља сачекати. Док се то не деси, треба рећи да је потпуно јасно да је овакав начин запошљавања у Србији, који се популарно зове рад на лизинг, све чешћи и да затварање очију једноставно није добро. И Вулин је изјавио да око 60.000 радника у Србији радни однос заснива на тај начин, председница Асоцијације слободних и независних синидиката Ранка Савић сматра да их је око 80.000, да готово да нема фирме или компаније која не ангажује раднике на овај начин - јавна предузећа, државне установе, велике и мале компаније, приватне фирме.
Председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић за наш лист каже да је немогуће утврдити тачан број оних који до посла долазе преко агенција за запошљавање, јер једни добијају, а други губе посао, али да је сигурно да их је више десетина хиљада и свакако више од 50.000. По његовим речима, боље је да се правно регулише и њихов статус него затварати очи и правити се да их нема, а да је недостатак законске регулативе за раднике који се запошљавају преко агенција, нажалост, трагикомична.
- Наравно, трагична је за раднике који се тако запошљавају, јер су им права сведена на минимум, а комично је да Србија, земља која с једне стране жели да се прикључи Европској унији, игнорише постојање овакве врсте радног ангажмана и слепа је и глува за велики број својих грађана, који суочени с огромном незапосленошћу, пристају да раде и по веома неповљним условима - каже Милић. - Зато је непходно да се њихов положај уреди законом јер ће тада, ипак, бити у позицији да знају какве су им обавезе, али и права, на шта могу да рачунају приликом запошљавања, али и како да заштите своја права и положај.
Наиме, радници који се запошљавају преко агенција имају далеко мања права од радника који раде на неодређено време или се запошљавају директно код пословца, без посредовања агенција за запошљавање и веома често зарада им је испод минималне, а не исплаћује им топли оброк, превоз, прековремени рад. У земљи у којој је много незапослених, више од 750.000, потпуно је јасно да они који се запосле нису у прилици да много зановетају, траже права или бирају. Иако су свесни да су им права из области рада веома скучена, да су радници од данас до сутра и раде кад и колико су послодавцу потребни, да могу бити отпуштени кад год то послодавцу одговара, а да механизма заштите нема, многи, једноставно, немају избора, а то, судећи према броју оних који тако раде, послодавци знају.
Д. Млађеновић
Закон ће се мењати?
Закон о раду је релативно недавно претрпео измене и допуне, а до поновне ревизије могло би доћи у децембру. Да ли ће промене бити рећи ће експретска група, а очекуј се да се до септембра сана да ли ће бити потребне нове измене или нови закон, а можда ни једно ни друго.
