Građani policiji predali 158.396 metaka

287 automatskih pušaka i 32 automatska pištolja “škorpion”.

Zorica Lončar Kasalica iz MUP-a predočava da je predato 1.107 komada bombi i eksplozivnih sredstava, a ukupno je prikupljeno 158.396 komada municije različitog kalibra. U odnosu na poslednju legalizaciju koja je bila 2007. prikupljeno je znatno više komada municije, jer je tada ukupno prikupljeno oko 11.500 komada municije.

Predato oružje je skladišteno, razvrstano i spremljeno za uništavanje. Legalizacija je građanima dala mogućnost i da registruju određene vrste oružja bez dokazivanja porekla. Za tri meseca je predato 4.300 takvih zahteva.

- To je, znači, lovačko oružje, lovačke puške, lovački karabini i pištolji... Ministarstvo je već donelo odluku za oko 1.300 zahteva i dozvolilo je registraciju - rekla je Zorica Lončar Kasalica za RTS.

Niko nema precizne podatke koliko je nelegalnog oružja i municije u rukama građana. Broj registrovanih komada premašuje milion, a najgrublje procene pokazuju da zemljom cirkuliše između 200.000 i 900.000 nelegalnih komada. Ukoliko je ova druga brojka tačna, to znači da je u zemlji ukupno oko dva miliona što legalnih, što ilegalnih “cevi”!

Ilegalna trgovina i posedovanje ovolikog broja malokalibarskog oružja ogromna je prepreka za bezbednost i podstiče kriminal. Zato je kampanju legalizacije oružja podržala EU preko Centra za kontrolu streljačkog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (SEESAC). Sredstva su obezbeđena odlukom Saveta EU.

U SEESAC-u kažu da su od 2002, uz podršku EU, uspeli da smanje količinu neželjenog i prekomernog lakog oružja i municije u regionu za oko 300.000 komada. Malokalibarsko oružje spada u ono koje se koristi za individualnu upotrebu: pištolji, revolveri, automati, jurišne puške i puškomitraljezi. U lako naoružanje spada ono koje opslužuju dve osobe: bacači granata, protivtenkovske i protivavionske rakete i bacači. Lako je ne samo za rukovanje i nošenje, već i za krijumčarenje, vrlo je rasprostranjeno i koriste ga čak i deca. Procenjuje se da u svetu godišnje od takvog oružja strada oko pola miliona ljudi, dok oko milion komada bude ukradeno ili izgubljeno.

- Najčešće žrtve su civili, žene i deca, i to kako u lokalnim sukobima, tako i u nesrećnim slučajevima i u kućnom nasilju. Eliminacija ilegalnog oružja doprinosi bezbednosti, mada ne treba zanemariti ni zloupotrebe oružja koje je u legalnom posedu - kaže Svetlana Đurđević Lukić, koja je u okviru Centra za istraživanje javnih politika uradila analizu zloupotrebe oružja u poslednje dve godine.

Centar je analizu radio za SEESAC, u okviru njihovog projekta “Oružje na meti”, a svi podaci su dostupni od kraja prošlog meseca.

- Analizirali smo 400 incidenata zloupotrebe oružja u Srbiji na bazi novinskih tekstova, s obzirom na vrstu korišćenog oružja, način posedovanja, ishod incidenta, pol i starost žrtava i počinilaca, njihov međusobni odnos, kontekst incidenata, prostor u kome se odvijao, doba godine i doba dana. Pretpostavljamo da je broj incidenata i veći, jer mediji verovatno nisu o svima izveštavali. Potpuna analiza još nije dostupna, ali, recimo, kada imamo informaciju o načinu posedovanja oružja korišćenog u tim incidentima, u 22 situacije korišćeno je legalno, a u 120 slučajeva nelegalno. Za 258 poreklo oružja ostalo je nepoznato. Mada nepotpuni, ovi podaci nam signaliziraju da se u konfliktnim situacijama šest puta više koristi neregistrovano oružje. Kada bi se ono legalizovalo, počinioci bi, zahvaljujući bazi podataka, brže bili otkriveni - predočila je nedavno rezultate istraživanja Svetlana Đurđević Lukić.

Ona je otkrila još jedan zanimljiv podatak iz istraživanja: od korišćenog oružja u incidentima čak 84 odsto se može legalizovati (revolveri ili lovačke puške), a tek 16 odsto po zakonu ne može (automatske puške, bacači, eksplozivna sredstva).

Takođe je interesantno da se, uprkos uvreženom mišljenju i češćem izveštavanju o incidentima u kojima je upotrebljeno oružje u kriminalnom kontekstu, svega sedam odsto završilo smrtnim ishodom - 11 slučajeva. Veći broj građana je smrtno stradao, i procentualno i u apsolutnim brojkama, kada je oružje korišćeno u porodičnom nasilju (12), ubistvima zbog svađa, novca i ljubomore (15).

A da je “običnom građaninu” na Balkanu oružje posle raspada bivše zajedničke države i građanskog rata i te kako bilo dostupno, svima je jasno. Nekadašnje republike dočekale su kraj Hladnog rata sa velikim zalihama malog oružja zbog postajanja opšte vojne obaveze. U bivšoj Jugoslaviji, pred raspad, u opticaju je bilo 2,3 miliona pušaka u vojnim skladištima. Tome treba dodati i veliku količinu oružja uvezenu raznim ilegalnim kanalima početkom devedesetih.

M. Bozokin

Očekivanja (ni)su izneverena

U Centru za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja smatraju da građani nisu u većem broju predali ili registrovali oružje zbog mogućeg nepoverenja u institucije ili zbog dažbina koje bi morali da plate.

- Imajući u vidu da je ministar spomenuo 200.000 do 900.000 komada ilegalnog oružja kao nešto što cirkuliše u zemlji... mislim da cifra od 7.000 do 7.500 nije nešto što je idealno. Međutim, s druge strane, to je cifra koja ne odstupa preterano od onoga što su bili rezultati u drugim zemljama u regionu - rekla je Iva Savić iz Centra.

Pre osam godina za vreme prethodne legalizacije država je prikupila oko 8.500 komada oružja. Pet puta više građani su predali 2003. godine.