Грађани полицији предали 158.396 метака

287 аутоматских пушака и 32 аутоматска пиштоља “шкорпион”.

Зорица Лончар Касалица из МУП-а предочава да је предато 1.107 комада бомби и експлозивних средстава, а укупно је прикупљено 158.396 комада муниције различитог калибра. У односу на последњу легализацију која је била 2007. прикупљено је знатно више комада муниције, јер је тада укупно прикупљено око 11.500 комада муниције.

Предато оружје је складиштено, разврстано и спремљено за уништавање. Легализација је грађанима дала могућност и да региструју одређене врсте оружја без доказивања порекла. За три месеца је предато 4.300 таквих захтева.

- То је, значи, ловачко оружје, ловачке пушке, ловачки карабини и пиштољи... Министарство је већ донело одлуку за око 1.300 захтева и дозволило је регистрацију - рекла је Зорица Лончар Касалица за РТС.

Нико нема прецизне податке колико је нелегалног оружја и муниције у рукама грађана. Број регистрованих комада премашује милион, а најгрубље процене показују да земљом циркулише између 200.000 и 900.000 нелегалних комада. Уколико је ова друга бројка тачна, то значи да је у земљи укупно око два милиона што легалних, што илегалних “цеви”!

Илегална трговина и поседовање оволиког броја малокалибарског оружја огромна је препрека за безбедност и подстиче криминал. Зато је кампању легализације оружја подржала ЕУ преко Центра за контролу стрељачког и лаког наоружања у источној и југоисточној Европи (СЕЕСАЦ). Средства су обезбеђена одлуком Савета ЕУ.

У СЕЕСАЦ-у кажу да су од 2002, уз подршку ЕУ, успели да смање количину нежељеног и прекомерног лаког оружја и муниције у региону за око 300.000 комада. Малокалибарско оружје спада у оно које се користи за индивидуалну употребу: пиштољи, револвери, аутомати, јуришне пушке и пушкомитраљези. У лако наоружање спада оно које опслужују две особе: бацачи граната, противтенковске и противавионске ракете и бацачи. Лако је не само за руковање и ношење, већ и за кријумчарење, врло је распрострањено и користе га чак и деца. Процењује се да у свету годишње од таквог оружја страда око пола милиона људи, док око милион комада буде украдено или изгубљено.

- Најчешће жртве су цивили, жене и деца, и то како у локалним сукобима, тако и у несрећним случајевима и у кућном насиљу. Елиминација илегалног оружја доприноси безбедности, мада не треба занемарити ни злоупотребе оружја које је у легалном поседу - каже Светлана Ђурђевић Лукић, која је у оквиру Центра за истраживање јавних политика урадила анализу злоупотребе оружја у последње две године.

Центар је анализу радио за СЕЕСАЦ, у оквиру њиховог пројекта “Оружје на мети”, а сви подаци су доступни од краја прошлог месеца.

- Анализирали смо 400 инцидената злоупотребе оружја у Србији на бази новинских текстова, с обзиром на врсту коришћеног оружја, начин поседовања, исход инцидента, пол и старост жртава и починилаца, њихов међусобни однос, контекст инцидената, простор у коме се одвијао, доба године и доба дана. Претпостављамо да је број инцидената и већи, јер медији вероватно нису о свима извештавали. Потпуна анализа још није доступна, али, рецимо, када имамо информацију о начину поседовања оружја коришћеног у тим инцидентима, у 22 ситуације коришћено је легално, а у 120 случајева нелегално. За 258 порекло оружја остало је непознато. Мада непотпуни, ови подаци нам сигнализирају да се у конфликтним ситуацијама шест пута више користи нерегистровано оружје. Када би се оно легализовало, починиоци би, захваљујући бази података, брже били откривени - предочила је недавно резултате истраживања Светлана Ђурђевић Лукић.

Она је открила још један занимљив податак из истраживања: од коришћеног оружја у инцидентима чак 84 одсто се може легализовати (револвери или ловачке пушке), а тек 16 одсто по закону не може (аутоматске пушке, бацачи, експлозивна средства).

Такође је интересантно да се, упркос увреженом мишљењу и чешћем извештавању о инцидентима у којима је употребљено оружје у криминалном контексту, свега седам одсто завршило смртним исходом - 11 случајева. Већи број грађана је смртно страдао, и процентуално и у апсолутним бројкама, када је оружје коришћено у породичном насиљу (12), убиствима због свађа, новца и љубоморе (15).

А да је “обичном грађанину” на Балкану оружје после распада бивше заједничке државе и грађанског рата и те како било доступно, свима је јасно. Некадашње републике дочекале су крај Хладног рата са великим залихама малог оружја због постајања опште војне обавезе. У бившој Југославији, пред распад, у оптицају је било 2,3 милиона пушака у војним складиштима. Томе треба додати и велику количину оружја увезену разним илегалним каналима почетком деведесетих.

М. Бозокин

Очекивања (ни)су изневерена

У Центру за контролу малокалибарског и лаког наоружања сматрају да грађани нису у већем броју предали или регистровали оружје због могућег неповерења у институције или због дажбина које би морали да плате.

- Имајући у виду да је министар споменуо 200.000 до 900.000 комада илегалног оружја као нешто што циркулише у земљи... мислим да цифра од 7.000 до 7.500 није нешто што је идеално. Међутим, с друге стране, то је цифра која не одступа претерано од онога што су били резултати у другим земљама у региону - рекла је Ива Савић из Центра.

Пре осам година за време претходне легализације држава је прикупила око 8.500 комада оружја. Пет пута више грађани су предали 2003. године.