U Vojvodini sve više šuge

što je za 19 odsto više u odnosu na prethodni period.

Prema podacima Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Novi Sad, Svake godine se u Srbiji registruje oko 4.500, a Vojvodini oko 2.000 obolelih od šuge. Među studentima Univerziteta u Novom Sadu postoji trend porasta obolelih u odnosu na predhodnih 5 godina. Na porast broja obolelih svakako utiče nepravovremeno postavljena dijagnoza, izmenjena klinička slika i spavanje u istom krevetu s drugim osobama.

Iako je u prošlosti epidemijska pojava šuge bila pripisivana siromaštvu, lošim higijenskim uslovima i prenaseljenosti, činjenica je da od šuge obolevaju ljudi svih socioekonomskih nivoa bez obzira na pol, uzrast, rasu ili nivo i standard lične higijene. Epidemije se češće javljaju u uslovima kolektivnog smeštaja, kao što su predškolske ustanove, starački domovi, socijalne ustanove, zatvori ili u vidu porodičnih epidemija. Članovi porodice i seksualni partneri infestirane osobe su u visokom riziku od zaražavanja.

Šuga je parazitarno oboljenje kože uzrokovano šugarcem (Sarcoptes scabiei), čija je penetracija u kožu vidljiva u obliku papula, vezikula ili linearnih kanalića u kojima se nalaze paraziti i njihova jaja. Rezervoar zaraze je čovek. Šuga se prenosi direktnim, ali produženim kontaktom s kožom zaražene osobe. Prenošenje indirektnim kontaktom, odnosno preko donjeg rublja i posteljine ostvaruje se jedino ukoliko su oni neposredno pre toga zaraženi. Kod odraslih osoba najčešći put prenošenja šuge je seksualni kontakt. Treba reći i da se šugarac ne prenosi kontaktom s kućnim ljubimcima ili drugim životinjama.

Simptomi bolesti javljaju se 4 do 6 nedelja nakon prenošenja zaraze kod osoba koje su prvi put obolele od šuge. Kod onih koji su ranije već imali šugu, simptomi nastaju 1 do 4 dana po ponovnom izlaganju. Osoba je zarazna od momenta izlaganja šugarcu, pa sve dok se parazit i njegova jajašca ne unište odgovarajućim lekovima.

Period inkubacije kod prvog zaražavanja iznosi 2 do 6 nedelja, a kod ponovnog je znatno kraći, od 1 do 3 dana. Po isteku inkubacionog perioda javljaju se vidljive promene na koži. Bolesnici su zarazni i u inkubacionom periodu.

Najčešći simptom zaraze je intenzivan svrab, pogotovo noću ili pri boravku u toploj prostoriji. Karakteristišu je kanalići u rožnatom sloju kože, koje buši ženka šugarca, jer u njima polažu jaja. Na koži se takođe vide i promene nalik na bubuljice (tzv. papule) i plikove (vezikule), posledica alergijske reakcije na antigene parazita. Promene na koži i svrab mogu da zahvate veći deo tela, ili su ograničene na kožu ručnih zglobova, laktova, pazušnih jama, između prstiju ruku, bradavica, stomaka i butina. Kod odojčadi i male dece najčešće je zahvaćena koža glave, lica, vrata, dlanova i tabana. Moguće su komplikacije u vidu sekundarne bakterijske infekcije nastalih češanjem.

Osobe s oslabljenim imunim sistemom, starije osobe, osobe s mentalnim oboljenjima imaju veći rizik od obolevanja težeg oblika bolesti, takozvane krustave ili „norveške“ šuge. Kod ovog oblika bolesti na koži zaraženih prisutne su debele kruste, koje sadrže veliki broj šugaraca i jaja. Šugarac u krustama nije ništa više zarazan nego kod klasičnog oblika šuge, ali je prisutan u ogromnom broju (oko 2 miliona po jednom pacijentu), zbog čega su ove osobe jako zarazne po okolinu. Osim toga, kod ovog oblika šuge promene mogu da se jave po koži čitavog tela, ali se najpre javljaju na koži laktova, dlanova, glave i tabana. Može doći do zadebljanja noktiju, kao i gubljenja njihove boje. Svrab kod ovakvih pacijenata je minimalan, ili čak potpuno odsutan. Posebnu opasnost kod krustave šuge predstavlja sklonost ka sekundarnoj bakterijskoj infekciji ovih promena na koži.

Lečenje šuge sprovodi se skabicidnim sredstvima, pod kontrolom lekara. Neophodno je lečiti članove porodice ili seksualne partnere. Terapiju treba ponovo sprovesti ukoliko je svrab i dalje prisutan 2 do 4 nedelje nakon primene skabicida. Sekundarne bakterijske infekcije leče se odgovarajućim antibioticima.

I. Vujanović

Kako sprečiti zarazu

Metode suzbijanja šuge podrazumevaju prijavu i isključivanje zaraženih osoba iz škole ili s posla u toku lečenja i jedan dan po završetku lečenja. Kod hospitalizovanih bolesnika primenjuje se kontaktna izolacija u trajanju od 24 časa. Preporučuje se pranje donjeg veša, odeće i posteljine koju je koristila infestirana osoba vrelom vodom i sušenjem, čime se uništavaju paraziti i jajašca. Neophodno je aktivno traženje neprijavljenih ili neprepoznatih infestiranih osoba u porodici ili kolektivu i lečenje svih ljudi s kojima su zaraženi bili u kontaktu.