У Војводини све више шуге

што је за 19 одсто више у односу на претходни период.

Према подацима Завода за здравствену заштиту студената Нови Сад, Сваке године се у Србији региструје око 4.500, а Војводини око 2.000 оболелих од шуге. Међу студентима Универзитета у Новом Саду постоји тренд пораста оболелих у односу на предходних 5 година. На пораст броја оболелих свакако утиче неправовремено постављена дијагноза, измењена клиничка слика и спавање у истом кревету с другим особама.

Иако је у прошлости епидемијска појава шуге била приписивана сиромаштву, лошим хигијенским условима и пренасељености, чињеница је да од шуге оболевају људи свих социоекономских нивоа без обзира на пол, узраст, расу или ниво и стандард личне хигијене. Епидемије се чешће јављају у условима колективног смештаја, као што су предшколске установе, старачки домови, социјалне установе, затвори или у виду породичних епидемија. Чланови породице и сексуални партнери инфестиране особе су у високом ризику од заражавања.

Шуга је паразитарно обољење коже узроковано шугарцем (Сарцоптес сцабиеи), чија је пенетрација у кожу видљива у облику папула, везикула или линеарних каналића у којима се налазе паразити и њихова јаја. Резервоар заразе је човек. Шуга се преноси директним, али продуженим контактом с кожом заражене особе. Преношење индиректним контактом, односно преко доњег рубља и постељине остварује се једино уколико су они непосредно пре тога заражени. Код одраслих особа најчешћи пут преношења шуге је сексуални контакт. Треба рећи и да се шугарац не преноси контактом с кућним љубимцима или другим животињама.

Симптоми болести јављају се 4 до 6 недеља након преношења заразе код особа које су први пут оболеле од шуге. Код оних који су раније већ имали шугу, симптоми настају 1 до 4 дана по поновном излагању. Особа је заразна од момента излагања шугарцу, па све док се паразит и његова јајашца не униште одговарајућим лековима.

Период инкубације код првог заражавања износи 2 до 6 недеља, а код поновног је знатно краћи, од 1 до 3 дана. По истеку инкубационог периода јављају се видљиве промене на кожи. Болесници су заразни и у инкубационом периоду.

Најчешћи симптом заразе је интензиван свраб, поготово ноћу или при боравку у топлој просторији. Карактеристишу је каналићи у рожнатом слоју коже, које буши женка шугарца, јер у њима полажу јаја. На кожи се такође виде и промене налик на бубуљице (тзв. папуле) и пликове (везикуле), последица алергијске реакције на антигене паразита. Промене на кожи и свраб могу да захвате већи део тела, или су ограничене на кожу ручних зглобова, лактова, пазушних јама, између прстију руку, брадавица, стомака и бутина. Код одојчади и мале деце најчешће је захваћена кожа главе, лица, врата, дланова и табана. Могуће су компликације у виду секундарне бактеријске инфекције насталих чешањем.

Особе с ослабљеним имуним системом, старије особе, особе с менталним обољењима имају већи ризик од оболевања тежег облика болести, такозване круставе или „норвешке“ шуге. Код овог облика болести на кожи заражених присутне су дебеле крусте, које садрже велики број шугараца и јаја. Шугарац у крустама није ништа више заразан него код класичног облика шуге, али је присутан у огромном броју (око 2 милиона по једном пацијенту), због чега су ове особе јако заразне по околину. Осим тога, код овог облика шуге промене могу да се јаве по кожи читавог тела, али се најпре јављају на кожи лактова, дланова, главе и табана. Може доћи до задебљања ноктију, као и губљења њихове боје. Свраб код оваквих пацијената је минималан, или чак потпуно одсутан. Посебну опасност код круставе шуге представља склоност ка секундарној бактеријској инфекцији ових промена на кожи.

Лечење шуге спроводи се скабицидним средствима, под контролом лекара. Неопходно је лечити чланове породице или сексуалне партнере. Терапију треба поново спровести уколико је свраб и даље присутан 2 до 4 недеље након примене скабицида. Секундарне бактеријске инфекције лече се одговарајућим антибиотицима.

И. Вујановић

Како спречити заразу

Методе сузбијања шуге подразумевају пријаву и искључивање заражених особа из школе или с посла у току лечења и један дан по завршетку лечења. Код хоспитализованих болесника примењује се контактна изолација у трајању од 24 часа. Препоручује се прање доњег веша, одеће и постељине коју је користила инфестирана особа врелом водом и сушењем, чиме се уништавају паразити и јајашца. Неопходно је активно тражење непријављених или непрепознатих инфестираних особа у породици или колективу и лечење свих људи с којима су заражени били у контакту.