Milica Rančić: U Novom Sadu kao u Holivudu

univerzitetska reprezentativka sa osvojenom medaljom na Svetskom studentskom prvenstvu u Južnoj Koreji, dospela u uži krug seniorskih reprezentativki, kapiten je ekipe koja ove sezone debituje na međunarodnoj sceni u Čelendž kupu i doživela je svoju veliku ljubav. Baš kao u Holivudu.

Samo godinu dana bilo vam je potrebno da dobijete poverenje stručnog štaba da predvodite Minakvine rukometašice u nastupajućoj sezoni. Čime ste to „kupili“ struku i saigračice?

– Nadam se predanim radom, zalaganjem, ponašanjem i odnosom, a i jedna sam od najstarijih igračica u ekipi, iako mi je svega 24 leta. Sada je preda mnom velika odgovornost, jedna vrsta tereta, pošto moram da opravdam ukazano poverenje, da budem istovremeno desna ruka i trenera i saigračica – kaže Milica, inače student Škole modernog biznisa.

Da li će donekle novi klupski koncept otežati tvoj zadatak?

– Biće neuporedivo teže nego što je to bilo ranije. Većina naših mladih devojaka prvi put igra Superligu, susreće se sa ovom vrstom treninga i obaveza, koji su visoko profesionalni, bez obzira što smo u neku ruku amateri. Zbog svoje mladosti samo žestokim radom možemo da ostvarimo lične i klupske ciljeve. Imamo dobrog trenera,Đura Tojagića, koji ima strpljenja za našu mladost i dečije bolesti. Po meni, ova sezona biće više izazovna nego teška.

Mnogi su vas upravo zbog toga unapred otpisali iz elitnog ranga?

– Vreme radi za nas. U prva dva susreta smo pokazale potencijal, ali smo zbog nedostatka iskustva poklekle. Treba imati u vidu da su sve ekipe u eliti podmladile sastave, što je donekle i naša šansa. Prvi deo sezone za nas će biti izuzetno težak, pošto ćemo se tada uigravati i upoznavati međusobno i sa rivalima, dok u drugom trebalo bi da pokažemo drugo lice i ispunimo zacrtano.

Šta krasi ovaj tim Minakve?

– Na prvom mestu mladost, kao i sve ono što ona nosi sa sobom: borbenost, želja za dokazivanjem, sjajna atmosfera i pozitivna energija. Kada se sve to bude uklopilo u mozaik i bude sve došlo na svoje mesto, biće to naše najjače oružje.

Možete li i ove sezone biti  hit prvenstva?

– Zaista je sada nezahvalno davati takve prognoze, jer još istražujmo nas same i naše mogućnosti, kao i rivale. Potrebno je da imamo veru u sebe, da se borimo i još više treniramo. Tome bih dodala disciplinu i poštovanje zahteva trenera, ali do kraja. Samo tako možemo da nadoknadimo naše neiskustvo. Verujem da ova ekipa, koju ja predvodim, može da očuva elitni status, čak i više od toga. Biće teško, ali nije neostvarivo.

Rođena si Beograđanka, trenirala si u Voždovcu i Milenijumu, bila i na privremenom radu u Inđiji, ali čini se da ti novosadska sredina prija?

– Srećna sam što sam u ovako divnom okruženju. Pronašla sam se i u Klubu i u Novom Sadu, u kome su mi se desile mnoge lepe stvari u životu. Novi Sad je grad ljubavi i romantike, ima mnogo lepih mesta za parove, poput Keja, Tvrđave... Noć u njemu je nešto što budi posebna osećanja. Inače, otkriću vam ličnu tajnu – zaljubila sam se u rukometaša i zaista mi je sa njim divno  – istakla je kapitenka Minakva Vojvodine Milica Rančić.

Jovo Galić

Reprezentativni dres svetinja

Letos si  postala i univerzitetska reprezentativka?

–  Poziv selektora me je baš iznenadio, naravno, prijatno. A kada smo stigle i do medalje - mojoj sreći nije bilo kraja. Trenutno sam na pragu i A tima, san svakog sportiste je da brani boje svoje zemlje. Tek sada sam shvatila da nije samo kurtoazno da se kaže da ti je čast igrati za nacionalni tim, to je zaista tako. Sada sam na širem spisku za najbolju reprezentaciju, što mi daje dodatni motiv da još više radim i da se dokazujem. Od igranja za svoju zemlju ne postoji ništa lepše za svakog sportistu, a ujedno je i prilika da igraš protiv vrhunskih igrača i reprezentacija – zadovoljna je Rančićeva.