Милица Ранчић: У Новом Саду као у Холивуду

универзитетска репрезентативка са освојеном медаљом на Светском студентском првенству у Јужној Кореји, доспела у ужи круг сениорских репрезентативки, капитен је екипе која ове сезоне дебитује на међународној сцени у Челенџ купу и доживела је своју велику љубав. Баш као у Холивуду.

Само годину дана било вам је потребно да добијете поверење стручног штаба да предводите Минаквине рукометашице у наступајућој сезони. Чиме сте то „купили“ струку и саиграчице?

– Надам се преданим радом, залагањем, понашањем и односом, а и једна сам од најстаријих играчица у екипи, иако ми је свега 24 лета. Сада је преда мном велика одговорност, једна врста терета, пошто морам да оправдам указано поверење, да будем истовремено десна рука и тренера и саиграчица – каже Милица, иначе студент Школе модерног бизниса.

Да ли ће донекле нови клупски концепт отежати твој задатак?

– Биће неупоредиво теже него што је то било раније. Већина наших младих девојака први пут игра Суперлигу, сусреће се са овом врстом тренинга и обавеза, који су високо професионални, без обзира што смо у неку руку аматери. Због своје младости само жестоким радом можемо да остваримо личне и клупске циљеве. Имамо доброг тренера,Ђура Тојагића, који има стрпљења за нашу младост и дечије болести. По мени, ова сезона биће више изазовна него тешка.

Многи су вас управо због тога унапред отписали из елитног ранга?

– Време ради за нас. У прва два сусрета смо показале потенцијал, али смо због недостатка искуства поклекле. Треба имати у виду да су све екипе у елити подмладиле саставе, што је донекле и наша шанса. Први део сезоне за нас ће бити изузетно тежак, пошто ћемо се тада уигравати и упознавати међусобно и са ривалима, док у другом требало би да покажемо друго лице и испунимо зацртано.

Шта краси овај тим Минакве?

– На првом месту младост, као и све оно што она носи са собом: борбеност, жеља за доказивањем, сјајна атмосфера и позитивна енергија. Када се све то буде уклопило у мозаик и буде све дошло на своје место, биће то наше најјаче оружје.

Можете ли и ове сезоне бити  хит првенства?

– Заиста је сада незахвално давати такве прогнозе, јер још истражујмо нас саме и наше могућности, као и ривале. Потребно је да имамо веру у себе, да се боримо и још више тренирамо. Томе бих додала дисциплину и поштовање захтева тренера, али до краја. Само тако можемо да надокнадимо наше неискуство. Верујем да ова екипа, коју ја предводим, може да очува елитни статус, чак и више од тога. Биће тешко, али није неоствариво.

Рођена си Београђанка, тренирала си у Вождовцу и Миленијуму, била и на привременом раду у Инђији, али чини се да ти новосадска средина прија?

– Срећна сам што сам у овако дивном окружењу. Пронашла сам се и у Клубу и у Новом Саду, у коме су ми се десиле многе лепе ствари у животу. Нови Сад је град љубави и романтике, има много лепих места за парове, попут Кеја, Тврђаве... Ноћ у њему је нешто што буди посебна осећања. Иначе, открићу вам личну тајну – заљубила сам се у рукометаша и заиста ми је са њим дивно  – истакла је капитенка Минаква Војводине Милица Ранчић.

Јово Галић

Репрезентативни дрес светиња

Летос си  постала и универзитетска репрезентативка?

–  Позив селектора ме је баш изненадио, наравно, пријатно. А када смо стигле и до медаље - мојој срећи није било краја. Тренутно сам на прагу и А тима, сан сваког спортисте је да брани боје своје земље. Тек сада сам схватила да није само куртоазно да се каже да ти је част играти за национални тим, то је заиста тако. Сада сам на ширем списку за најбољу репрезентацију, што ми даје додатни мотив да још више радим и да се доказујем. Од играња за своју земљу не постоји ништа лепше за сваког спортисту, а уједно је и прилика да играш против врхунских играча и репрезентација – задовољна је Ранчићева.