Biće transplantacije srca u Sremskoj Kamenici

uskoro krenuti na dodatnu edukaciju, kako bi što pre počeli da rade transplantacije. Zaposleni u ovoj ustanovi stoga su  imali predavanje o razvoju transplantacionog i donorskog programa, a potom su potpisivali donorske kartice.

- Teško je reći kada može da zaživi program transplantacije, ali se nadamo da će to da bude u najskorije vreme. Upravo to je i razlog zbog kojeg promovišemo donorstvo, jer je ono ključna karika. Dobili smo saglasnost od Ministarstva zdravlja za obavljanje transplantacija i timovi naših lekara će uskoro krenuti na doedukaciju – rekao je direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine profesor dr Aleksandar Reyek i napomenuo da je sve više pacijenata koji imaju terminalnu fazu srčane slabosti i među njima je sve više mladih ljudi. Ovim pacijentima je transplantacija srca potrebna.

S obzirom na to da transplantacija srca još nije zaživela, teško je reći koliko je pacijenata u Vojvodini koji su kandidati za ovu operaciju, ali je dr Reyek naveo da svake sedmice imaju imaju dvoje do troje pacijenata koji su u teškom stanju i koje leče alternativnim metodama i komplikovanim operacijama.

- Davne 1989. urađena je prva i jedina transplantacija srca u Institutu. Program nije nastavljen i zbog problema koji se tiču donorstva, jer je svest ljudi takva da nisu spremni da zaveštaju organe – izjavio je Reyek.

Predavanje „Uloga zdravstvenih radnika u razvoju transplantacionog i donorskog programa“ održala je  u Institutu koordinatorka projekta „Šansa za novi život“ dr Jelica Alargić iz Kliničkog centra Vojvodine.

- Transplantacija je jedina oblast medicine koja zahteva aktivno učešće građana i građanki, kao i podizanje svesti o značaju ove teme. Ako nema donorstva, nema ni transplantacija – rekla je dr Alargić i podsetila na to da je program transplantacija počeo je da se radi u Srbiji 1975, a od 1991. do 2000. ove operacije nisu rađene.

Transplantacije rade multidisciplinarni timovi u kojima je 70 ljudi i koji su spremni tokom 24 sata, 365 dana godišnje.

- Bez donorstva ne može da bude transplantacija i zato je potrebno da se u program uključi što više ustanova i zdravstvenih radnika. U Kliničkom centru Vojvodine transplantacija bubrega se radi od 1986, a transplantacija jetre od 2008. Uprava za biomedicinu je osnovana 2010. i ona se bavi koordinacijom, a sada se u našoj zemlji rade i transplantacije srca i rožnjače. Transplantacija je sve više, ali je to i dalje nedovoljno. Stoga je za razvoj važno da se organizuje zdravstevni sistem, ali i da se razvije pozitivan stav o donorstvu – rekla je dr Alargić. – Broj potpisanih donorskih kartica zato nije bitan. Bitna je svest građana.

Statistički podaci su poražavajući: sve je veći broj ljudi koji čekaju na novi organ, a pogotovo dece. U Evropi oko 65.000 boelsnika čeka na novi organ, a samo 10 odsto onih koji se nalaze na listama za čekanje doživi da dobiju šansu za novi život. Studije su pokazale da su 20 puta veće šanse da će nekome zatrebati novi organ, nego da će biti donor.

Podizanjem svesti građana o transplantaciji i donorstvu organa, koje bi rezultiralo povećanjem broja donora, smanjila bi se dužina čekanja na organe za transplantaciju. To značilo i nadu da će mnogi pacijenti, kojima transplantacija predstavlja jedini vid lečenja, biti operisani na vreme, a njihovi životi spaseni.

Ljubica Petrović

Foto: S. Šušnjević

Čeka 600 ljudi

U Srbiji 600 ljudi čeka na transplantaciju srca, bubrega ili jetre. U Vojvodini na novi bubreg čeka 140 bolesnika, a na jetru 10 do 15 pacijenata. Dr Alargić kaže kako su liste dinamične i ovi podaci se menjaju.