Биће трансплантације срца у Сремској Каменици

ускоро кренути на додатну едукацију, како би што пре почели да раде трансплантације. Запослени у овој установи стога су  имали предавање о развоју трансплантационог и донорског програма, а потом су потписивали донорске картице.

- Тешко је рећи када може да заживи програм трансплантације, али се надамо да ће то да буде у најскорије време. Управо то је и разлог због којег промовишемо донорство, јер је оно кључна карика. Добили смо сагласност од Министарства здравља за обављање трансплантација и тимови наших лекара ће ускоро кренути на доедукацију – рекао је директор Института за кардиоваскуларне болести Војводине професор др Александар Реyек и напоменуо да је све више пацијената који имају терминалну фазу срчане слабости и међу њима је све више младих људи. Овим пацијентима је трансплантација срца потребна.

С обзиром на то да трансплантација срца још није заживела, тешко је рећи колико је пацијената у Војводини који су кандидати за ову операцију, али је др Реyек навео да сваке седмице имају имају двоје до троје пацијената који су у тешком стању и које лече алтернативним методама и компликованим операцијама.

- Давне 1989. урађена је прва и једина трансплантација срца у Институту. Програм није настављен и због проблема који се тичу донорства, јер је свест људи таква да нису спремни да завештају органе – изјавио је Реyек.

Предавање „Улога здравствених радника у развоју трансплантационог и донорског програма“ одржала је  у Институту координаторка пројекта „Шанса за нови живот“ др Јелица Аларгић из Клиничког центра Војводине.

- Трансплантација је једина област медицине која захтева активно учешће грађана и грађанки, као и подизање свести о значају ове теме. Ако нема донорства, нема ни трансплантација – рекла је др Аларгић и подсетила на то да је програм трансплантација почео је да се ради у Србији 1975, а од 1991. до 2000. ове операције нису рађене.

Трансплантације раде мултидисциплинарни тимови у којима је 70 људи и који су спремни током 24 сата, 365 дана годишње.

- Без донорства не може да буде трансплантација и зато је потребно да се у програм укључи што више установа и здравствених радника. У Клиничком центру Војводине трансплантација бубрега се ради од 1986, а трансплантација јетре од 2008. Управа за биомедицину је основана 2010. и она се бави координацијом, а сада се у нашој земљи раде и трансплантације срца и рожњаче. Трансплантација је све више, али је то и даље недовољно. Стога је за развој важно да се организује здравстевни систем, али и да се развије позитиван став о донорству – рекла је др Аларгић. – Број потписаних донорских картица зато није битан. Битна је свест грађана.

Статистички подаци су поражавајући: све је већи број људи који чекају на нови орган, а поготово деце. У Европи око 65.000 боелсника чека на нови орган, а само 10 одсто оних који се налазе на листама за чекање доживи да добију шансу за нови живот. Студије су показале да су 20 пута веће шансе да ће некоме затребати нови орган, него да ће бити донор.

Подизањем свести грађана о трансплантацији и донорству органа, које би резултирало повећањем броја донора, смањила би се дужина чекања на органе за трансплантацију. То значило и наду да ће многи пацијенти, којима трансплантација представља једини вид лечења, бити оперисани на време, а њихови животи спасени.

Љубица Петровић

Фото: С. Шушњевић

Чека 600 људи

У Србији 600 људи чека на трансплантацију срца, бубрега или јетре. У Војводини на нови бубрег чека 140 болесника, а на јетру 10 до 15 пацијената. Др Аларгић каже како су листе динамичне и ови подаци се мењају.