Zatvor u Sremskoj Mitrovici obeležava 120 godina postojanja

Izgrađen je još 1895. godine po naredbi austrougarskog cara Franje Josifa, kao zemaljska kaznionica, a sada je ta zgrada spomenik kulture. Prvi upravnik bio je dr Milan Kostić, koji je u to vreme, dok je sremskim prostorom vladala Austrougarska, zvanična dokumenta potpisivao ćirilicom.

Zavod je sačuvao prvobitni izgled jer u arhitektonskom smislu do sada nisu obavljane nikakve intervencije, tako da je i danas lako uočljiv irski sistem izvršenja kazne, koji se uobličio posle ćelijskog i progresivnog sistema. Kada se posmatra arhitektura zgrade, uočljiv je pensilvanijski stil, koji se ogleda u projektovanju spoljnih ćelija, koje se naslanjaju na spoljašnji zid objekta, tako da u prostorije doprire prirodna svetlnost i vazduh.



U zatvorenom delu zatvora su tri paviljona za osuđena lica, škola, bolnica, crkva, odmaralište za osuđena lica, sportski centar i pomoćni objekti. Od završetka Prvog svetskog rata do početka Drugog, Kazneno-popravni zavod bio je u sastavu kaznenog sistema Kraljevine Jugoslavije, a nakon rata je u sistemu izvršenja krivičnih sankcija SFRJ, odnosno Srbije.



Zatvor u Sremskoj Mitrovici imao je burnu istoriju i na svojevrstan način je svedok istorije. Tokom Prvog svetskog rata u njemu je bio logor za srpske civile i zarobljene vojnike iz Srbije. Tokom Drugog svetskog rata bio je ustaški logor i mučilište. U njemu su robijali Oskar Davičo, Rodoljub Čolaković, Milovan Đilas… U vreme socijalizma i komunizma  među zidinama tog kazamata zatvoren je bio i Borislav Pekić, koji je baš u njemu započeo da piše knjigu „Godine koje su pojeli skakavci”.



Nekada su u tom zatvoru služili politički disidenti, a danas je drugačije. Tu robijaju osuđeni za klasična krivična dela, kako oni iz Srbije, tako i iz mnogih država sveta. U zatvoru ima više od 2.000 robijaša, mada mu je kapacitet 1.700 osuđenika. Zatvorske vlasti su to rešile tako što su deo magacina i ostalih prostorija prepravile u smeštajne prostore. Planira se i gradnja novog paviljona za 250 zatvorenika. U zatvoru robija i oko 150 stranih državljana, uglavnom zbog šverca droge, teških saobraćajki i trgovine ljudima.



U arhitektonskom smislu, današnji objekti se razlikuju od nekadašnjih jer je prvi namenjen za početnu fazu ćelijskog, individualnog smeštaja, dok drugi objekat čini više zajedničkih prostorija većeg kapaciteta, koje istovremene predstavljaju prostorije za dnevni boravak i spavaonice identične veličine za 80 do 90 osuđenika u svakoj. U malim prostorijama objekta, prvobitno namenjenom za izolaciju, sada su smešteni osuđenici po dvojica, trojica ili četvorica, kao i oni koji izdržavaju disciplinsku kaznu upućivanja u samicu.



Karakteristično je da se tim prostorijama pristupa preko galerije, koja je na dva nivoa. U sklopu paviljona su zajedničke prostorije i kancelarije osoblja. Treći objekat, ili paviljon, namenjen je izdržavanju kazni mlađih punoletnih lica i u njemu je smešteno prijemno odeljenje. Kasnije su izgrađeni objekti poluotvorenog i otvorenog odeljenja u lepom prirodnom ambijentu.



Većinu potrebnih proizvoda za ishranu svih zatvorenika oni sami i proizvedu. Osuđenici privređuju i za zatvor i za sebe. Zatvor ima farmu s 800 hektara obradivog zemljišta, 224 krave, 250 ovaca, 600 svinja, 25 konja lipicanera i pse tragače obučene da pronađu drogu i mobilne telefone kod posetilaca. U pitanju su belgijski „malino” ovčari i nemački vučjaci. Zatvorenici rade na njivi, u bašti, štali pa zbog toga zatvor i funkcioniše po principu „od njive do trpeze”. Zaradu od industrijskog prihoda i poljoprivrede Zavod troši i na održavanje.

 

U okviru zatvora funkcionišu dve privredne jedinice. Privredna jedinica „Proleće” bavi se turizmom i ugostiteljstvom, kao i ratarskom i stočarskom proizvodnjom, a u privrednoj jedinici „Dubrava” su metalski i drvni pogon, kartonaža i štamparija. Zatvorenici primaju mesečnu platu od 3.000 do 7.000 dinara. U sklopu zatvora je i nedavno renovirani hotel „Srem”. Renovirano je 12 soba, kompletne instalacije i spoljna fasada, tako da može da bude kategorisan s tri zvezdice. Hotel „Srem” je otvoren i za građane.



U okviru zatvora je i hotel „Moravica” u Sokobanji, u kojem je neko vreme boravio srpski nobelovac Ivo Andrić. Tvrdi se da je baš u tom zatvorskom hotelu započeo pisanje romana „Na Drini ćuprija”, za koji je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu.



LJ. Malešević

 

Selaković danas na svečanoj akademiji



Ministar pravde Nikola Selaković posetiće danas Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, koji obeležava 120 godina postojanja, kao i hotel „Srem” u okviru te ustanove.

Hotel „Srem” je, kako se navodi u najavi Ministarstva, renoviran i ponovo otvoren za građane posle više od dve decenije. Selaković će nakon toga, zajedno s direktorom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milanom Stevovićem, prisustvovati svečanoj akademiji povodom godišnjice zatvora.