Lakše do papira za kvadrate

i dalje je mnogo zahteva koji imaju prioritet u rešavanju – kaže Miodrag Vuksan, rukovodilac odeljenja za urbanizam i građenje Opštine Stara Pazova. Novi zakon, kako se očekuje, obezbediće brže i jeftinije rešavanje ovog problema.

Opština Stara Pazova donela je program po kojem će čitav posao biti rađen, a sam zakon osim što donosi izmenu termina „legalizacija” i definiše postupak kao „ozakonjenje”, donosi i suštinske promene, kaže Vuksan. Vlasnici nelegalno podignutih ili započetih objekata koji do sada nisu podnosili zahtev katastru za upis u registar vlasništva, ne treba da podnose zahtev nego mogu građevinskoj inspekciji podneti obaveštenje o postojanju nelegalnog objekta. Svi nerešeni zahtevi iz prethodnog perioda biće automatski uključeni u procedure.

Građevinska inspekcija mora izaći na teren i sačiniti popisnu listu sa podacima o o objektu a potom doneti takozvano rešenje o rušenju, koje se automatski šalje u postupak ozakonjenja. To rešenje o rušenju nije izvršno sve do pravosnažnog okončanja postupka. Po prijemu takvog rešenja vlasnik objekta u roku od 30 dana dostavlja potrebnu dokumentaciju - izveštaj o zatečenom stanju objekta, elaborat izvedenih radova, izjavu projektanta i izvođača radova i izjavu investitora da prihvata rizik korišćenja takvog objekta. Ukoliko organ uprave donese rešenje o ozakonjenju, nakon plaćanja takse za ozakonjenje, koja se jedina plaća u ovom postupku, rešenje o ozakonjenju dobija snagu upotrebne dozvole i objekat se može uknjižiti u katastru.

Ukoliko postupak ozakonjenja bude rešen negativno automatski na snagu stupa rešenje o rušenju objekta. Miodrag Vuksan podseća da se ne mogu ozakoniti objekti podignuti na javnim površinama, klizištima, površinama predviđenim za parkove i drugim lokacijama za koje inače ne može da se izda dozvola za gradnju ni u redovnom postupku.

Objekti za koje su podneti zahtevi za legalizaciju 2003. godine, 2005., 2010. ili 2014. godine, a koji nisu rešeni, idu automatski u procedure ozakonjenja. Građani ništa ne treba da preduzimaju, a takvih je u ovoj sremskoj opštini oko 5,5 hiljada. Većina tih zahteva nije rešena, kaže Vuksan, jer vlasnici nisu obezbedili projektnu dokumentaciju koja je tražena, sa druge strane, predmeta je mnogo a na tim poslovima radi samo dvoje službenika. Načelnik odeljenja ističe da se opštinska uprava trudi da stvori uslove za brži rad, a građani sami mogu predati obaveštenja da imaju nelegalno podignute objekte do 27. maja.

Opština je donela program popisa objekata po zonama koji mora biti završen do 27. novembra 2016., a zone su, kao i za naplatu takse za ozakonjenje, utvrđene shodno zonama za utvrđivanje naknade za građevinsko zemljište i poreza na imovinu.

Postoje i objekti za koje nisu do sada podnošeni zahtevi za legalizaciju, ali su vlasnici upisali pravo svojine u katastru po Veljinm zakonu. Ti vlasnici trba da podnesu poseban formular odeljenju za urbanizam i građenje. Oni nisu u obavezi da podnose bilo kakav elaborat nego će u službi dobiti informaciju koliku taksu treba da plate i kada dostave dokaz o uplati dobiće rešenje o ozakonjenju sa kojim u katastru upisuju objekat kao legalan. 

A. Mali

Najviše u Novoj Pazovi

Na području opštine Stara Pazova, najviše je nelegalnih objekata u Novoj Pazovi, skoro 50 odsto ukupnog broja u opštini. Prednjače po spornoj gradnji Blok 9 i Blok 9A, ali ima ih mnogo i u Staroj Pazovi, Novim i Starim Banovcima. Taksa za ozakonjenje, kreće se od 5.000 dinara do tri miliona.

Najmanju taksu u plaćaju vlasnici bespravnih objekata do 100 kvadratnih metara površine, za objekte do 500 kvadrata plaćaće se između 15.000 i 50.000 dinara, dok su za stanove i poslovne objekte namenjene tržištu takse daleko više. Za preko 1.500 kvadrata proizvodnog ili poslovnog prostora vlasnici plaćaju ozakonjenje tri miliona dinara.