Protiv katanca najbolji lek izdavanje računa

raznih nepravilnosti zatvoreno je 209 objekata od 335 kontrolisanih. Najčešći razlog za izricanje pomenute mere je bio neizdavanje fiskalnih računa.

Na odgovor ugostitelja nije je se dugo čekalo. Poslenici iz te branše sastali su se nedavno u Beogradu i objasnili svoje zahtve. Pridružili su im se vlasnici trgovinskih radnji te članovi Udruženja poslodavaca Srbije. Oni smatraju da se mera zatvaranja lokala izriče olako te dodaju da, nakon što Poreska inspekcija stavi katanac na radnju i zabrani rad na rok od 60 dana, oni više i ne moraju da otvaraju jer posao propadne. Svoje argumente imaju i poreznici. Kažu, oni sve rade u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji te Zakonom o fiskalnim kasama. Zato je ugostiteljima preporučeno da se obrate Ministarstvu finansija ako žele promene.

Stručnjaci o tome imaju jasan stav:

– Neka izdaju račune kako je to predviđeno zakonima pa neće reskirati ni zatvaranje radnje niti bilo koju drugu kaznu – kaže poreski stručnjak Milica Bisić.

Ugostitelji pak smatraju da su se oni našli između propisa. U nekim slučajevima jednostavno ne mogu da ih poštuju jer je to suprotno praksi rada koja je uobičajena već vekovima.

– Tražimo da se donese zakon o ugostiteljstvu gde će se jasno definisati naša prava, ali i obaveze – kaže vlasnica restorana „Arhiv” iz Novog Sada Karmen Krivokapić, koja je bila u grupi ugostitelja iz Vojvodine na pomenutom skupu. – Kada se radi o zatvaranju lokala, tražili smo da se ta mera izriče tek nakon tri novčane kazne, od kojih bi svaka bila veća od prethodne. Tek kada se iscrpe te mogućnosti, usledila bi i mera zatvranja lokala na 60 dana. Najveći problem kod nas nastaje za šankom. Konobari dobijaju bakšiš, a ako inspektor u kasi pronađe više novca nego što je evidentirano preko nje, ugostitelj je počinio prekršaj. U drugim zemljama, pa i bivšim jugoslovenskim republikama, bakšiš se toleriše.

Pre pet-šest godina bilo je uobičajeno da se u kasi toleriše višak od pet do šest odsto na ime bakšiša.

Ugostitelje, kao i druge preduzetnike koji imaju obavezu da izdaju fiskalne račune, mera zatvaranja radnje boli jer tada nemaju prihoda. Tokom ta dva meseca ne mogu da zarade novac ni za kaznu, a ni za plate zaposlenih. Kažu: neka se povećaju novčane kazne, tako će oni raditi i puniti budžete, i republički i lokalni. U zatvorenim lokalima nema prihoda ni za koga, zato toj meri treba pribegavati samo na kraju, kada druge ne pomažu. Sada poreski inspektor koji otkrije prekršaj može izreći kaznu od 50.000 dinara do pola miliona, dok je kod pravnih lica ona još i veća i kreće se od 100.000 dinara do dva miliona. 

Imaju i poreznici svoje argumente: pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije Nenad Krtolica kaže da inspektori moraju da reaguju zbog viška u kasi od 200 do 300 dinara jer je borba protiv sive ekonomije stalna, a da svaki poslodavac koji smatra da je oštećen ima pravo da se žali.

Porez se mora platiti, to je dobro poznato svima iz preduzetničke branše. Kazna pak mora da bude takva da odvrati one koji propise krše od novih prekršaja. Koliko će o tome uspeti da se nagode poreznici i preduzetnici, ostaje da se vidi. Poreska uprava pojačava redove: nedavno je raspisan konkurs za 68 poreskih inspektora.

D. Vujošević

Kafedžije za manji PDV i broj taksa

Ugostitelji od države traže da se hrana u ugostiteljstvu oporezuje nižom stopom PDV-a. Sada se na njih primenjuje više od 20 odsto, a ona niža je upola manja. Kolege u regionu tu stopu plaćaju od osam do pet odsto. Osim toga, ugostitelji traže da se ograniči broj taksa koje plaćaju. Trenutno se kod nas plaća bar 47 taksa. Čim lokalnim samoupravama zatreba novca, povećaju vazdušarinu, firmarinu ili uvedu neku novu -inu.