Против катанца најбољи лек издавање рачуна

разних неправилности затворено је 209 објеката од 335 контролисаних. Најчешћи разлог за изрицање поменуте мере је био неиздавање фискалних рачуна.

На одговор угоститеља није је се дуго чекало. Посленици из те бранше састали су се недавно у Београду и објаснили своје захтве. Придружили су им се власници трговинских радњи те чланови Удружења послодаваца Србије. Они сматрају да се мера затварања локала изриче олако те додају да, након што Пореска инспекција стави катанац на радњу и забрани рад на рок од 60 дана, они више и не морају да отварају јер посао пропадне. Своје аргументе имају и порезници. Кажу, они све раде у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији те Законом о фискалним касама. Зато је угоститељима препоручено да се обрате Министарству финансија ако желе промене.

Стручњаци о томе имају јасан став:

– Нека издају рачуне како је то предвиђено законима па неће рескирати ни затварање радње нити било коју другу казну – каже порески стручњак Милица Бисић.

Угоститељи пак сматрају да су се они нашли између прописа. У неким случајевима једноставно не могу да их поштују јер је то супротно пракси рада која је уобичајена већ вековима.

– Тражимо да се донесе закон о угоститељству где ће се јасно дефинисати наша права, али и обавезе – каже власница ресторана „Архив” из Новог Сада Кармен Кривокапић, која је била у групи угоститеља из Војводине на поменутом скупу. – Када се ради о затварању локала, тражили смо да се та мера изриче тек након три новчане казне, од којих би свака била већа од претходне. Тек када се исцрпе те могућности, уследила би и мера затврања локала на 60 дана. Највећи проблем код нас настаје за шанком. Конобари добијају бакшиш, а ако инспектор у каси пронађе више новца него што је евидентирано преко ње, угоститељ је починио прекршај. У другим земљама, па и бившим југословенским републикама, бакшиш се толерише.

Пре пет-шест година било је уобичајено да се у каси толерише вишак од пет до шест одсто на име бакшиша.

Угоститеље, као и друге предузетнике који имају обавезу да издају фискалне рачуне, мера затварања радње боли јер тада немају прихода. Током та два месеца не могу да зараде новац ни за казну, а ни за плате запослених. Кажу: нека се повећају новчане казне, тако ће они радити и пунити буџете, и републички и локални. У затвореним локалима нема прихода ни за кога, зато тој мери треба прибегавати само на крају, када друге не помажу. Сада порески инспектор који открије прекршај може изрећи казну од 50.000 динара до пола милиона, док је код правних лица она још и већа и креће се од 100.000 динара до два милиона. 

Имају и порезници своје аргументе: помоћник директора Пореске управе Србије Ненад Кртолица каже да инспектори морају да реагују због вишка у каси од 200 до 300 динара јер је борба против сиве економије стална, а да сваки послодавац који сматра да је оштећен има право да се жали.

Порез се мора платити, то је добро познато свима из предузетничке бранше. Казна пак мора да буде таква да одврати оне који прописе крше од нових прекршаја. Колико ће о томе успети да се нагоде порезници и предузетници, остаје да се види. Пореска управа појачава редове: недавно је расписан конкурс за 68 пореских инспектора.

Д. Вујошевић

Кафеџије за мањи ПДВ и број такса

Угоститељи од државе траже да се храна у угоститељству опорезује нижом стопом ПДВ-а. Сада се на њих примењује више од 20 одсто, а она нижа је упола мања. Колеге у региону ту стопу плаћају од осам до пет одсто. Осим тога, угоститељи траже да се ограничи број такса које плаћају. Тренутно се код нас плаћа бар 47 такса. Чим локалним самоуправама затреба новца, повећају ваздушарину, фирмарину или уведу неку нову -ину.