Оде ситниш иде у историју! ЕВО КО УВЕЛИКО "ЗАОКРУЖУЈЕ" У ЕВРОПИ и шта стоји иза идеје о УКИДАЊУ СИТНОГ НОВЦА Некима „раскид“ с готовином баш тешко пада
Многе земље су до сада укинуле кованице ниских апоена. Може ли и Немачка, чији грађани много воле готовину, да следи тај пример и укине најмање кованице?
Неким земљама еврозоне то је успело.
Неке љубави иду само до неке границе. А немачка љубавна веза с готовином могла би да буду стављена на пробу преко кованица евра од једног и два цента. Идеја о укидању тих кованица одавно је присуитна, а постаје и све популарнија. Недавно је пронашла и заговорнике на високом нивоу, у групи повезаној с Бундесбанком, централном банком Немачке, пише Дојче веле.
То се догађа непосредно након што је амерички председник Доналд Трамп потписао извршну наредбу којом покушава да присили америчку ковницу новца да престане да кује пеније.
Шта је одједном тако лоше са ситнишем? Зар нема свако код куће теглу пуну „ситниша“?
Управо те тегле с новчићима један су од проблема. Централне банке већ дуго се жале да и даље кују кованице ниске деноминације, које се међутим не враћају у оптицај, јер их људи узимају као кусур, али их активно не троше. Или се негде загубе, или се гомилају код куће. А то значи да су у суштини изашле из оптицаја.
Као последица тога, Европска унија онда даље кује све нове и нове кованице. Према Европској централној банци (ЕЦБ), сада је у оптицају 40,1 милијарда кованица од једног цента и око 31,4 милијарде кованица евра од два цента.
Нови подстицај у Немачкој за укидање кованица ниске деноминације дошао је од Националног форума за готовину.
Национални форум за готовину је група коју подржава немачка централна Бундесбанка, а фокусира се на одржавање доступности и прихватања готовине као универзалног средства плаћања.
Када је реч о кованицама од једног и два цента, група је дошла до закључка да оне нису потребне. Инсистирању на тачном износу враћеног новца приликом куповине супротстављени су неки други фактори, попут уштеде трошкова, ефикасности, па чак и смањеног утицаја на околину због избегавања ковања и циркулације кованица.
Група позива Министарство финансија да се „залаже за и да убрза увођење обавезујућег законског правила ’заокруживања’ у Немачкој“, наводи се у њиховом саопштењу за јавност.
Шта је правило приликом заокруживања готовине?
„Аргумент за задржавање кованица мале деноминације је ’савршенство рачуноводства’“, каже Џес Си Крафт, помоћни кустос у Америчком нумизматичком друштву, организацији посвећеној проучавању кованица и новца.
„С обзиром на то да већина земаља у свету користи децимални систем који иде све до једне стотине одређене јединице, има смисла баратати кованицама које дају подлогу том износу“, каже Крафт за ДВ.
Али, немачки Национални форум за готовину не тражи брисање концепта кованица од једног и два цента, него само уклањање физичких кованица из оптицаја приликом плаћања готовином.
Цена од 9,99 евра и даље би могла да се плати електронски, али када би се исти рачун плаћао готовином, примењивала би се правила заокруживања.
Без кованица од једног и два цента не би било потребно заокруживати на најближих пет центи. Важно је напоменути да се појединачне цене не би заокруживале, него само укупни рачун. Износ од 9,99 еура био би тако 10,00 евра онда када се плаћа готовином.
Неке земље већ укинуле кованице
Аргумент за укидање кованица малих апоена је чињеница да те кованице нису економски исплативе. „Ништа у продавници не кошта један или два цента“, подсећа Крафт.
„Ако се одређени апоени производи само због прецизности, али не могу самостално да се користе, онда би систем требало изменити – не на фундаменталном нивоу, него тако да на крају све кованице у оптицају могу правилно да се користе“, сматра Крафт.
Земље од Албаније, преко Алжира, па све до Вијетнама и Замбије, укинуле су кованице малих апоена. Аустралија и Нови Зеланд такође. Сједињене Америчке Државе престале су да кују свој новчић од пола цента још 1857. године.
Канада је укинула свој новчић од једног цента 2013, јер је његова производња коштала више од његове номиналне вредности. Трамп је изнео сличан аргумент за укидање америчког пенија.
У Европи, Шведска, Мађарска и Данска већ користе методу заокруживања готовине. Унутар еврозоне, Белгија, Естонија, Ирска, Италија, Холандија и Словачка такође имају неки облик заокруживања за готовинска плаћања.
Истраживање Еуробарометра објављено у децембру 2024. показало је да је нешто више од 60 одсто испитаника у еврозони за укидање кованица од једног и два цента и њихову замену обавезним заокруживањем.
Заговорници свој став оправдавају као начин смањења производње, руковања, сортирања и отпремања. Други тврде да је то још један корак према укидању готовине или добар изговор за трговце да опет подигну цене, ако ништа друго, а оно бар за неколико центи.
Друге земље можда и даље крену тим путем, али проналажење решења на нивоу комплетне Европске уније могло би да се покаже као сувише компликовано. Много је тога што би требало узети у обзир приликом укидања кованица: хоће ли постојеће кованице и даље да буду законско средство плаћања? Шта ће се догодити са кованицама које су већ у оптицају? Могу ли кованице од више разних врста метала уопште да се рециклирају?
Потрошачи у Немачкој и даље воле готовину
Кад је Немачка у питању, томе би требало придодати и аверзију већине њених грађана према плаћању картицама. Ипак, Крафт не мисли да је укидање кованица мале деноминације пут до решавања готовине. „Те су се ствари догађале и пре и догађаће се поново“, каже. „Један од главних разлога зашто су људи тако снажну везани за физички новац јесте анонимност коју он омогућава.“
Други се боје да технологија на коју се дигитални новац ослања можда неће функционисати баш онда кад је готовина најпотребнија, на пример приликом неких хитних случајева или можда неког великог нестанка струје.
У 2023. години готовина је, према истраживању Немачке централне банке, остала најчешће коришћено средство плаћања у Немачкој, где се користила у чак 51 одсто свих трансакција. Истовремено, коришћење готовине је у паду због онлајн-куповине и већег прихватања картица и мобилних начина плаћања.
Истраживање је показало да грађанин Немачке у просеку има око сто евра готовине у новчанику, што је износ непромењен у односу на претходне године. Банка у том истраживању није питала колико је од тога у ситном новцу.