MARININE PLATNENE „TORBE ZA U TORBU“: Umetnost oslikavanja cegera u sprezi sa očuvanjem prirode

Njena priča započela je 2010. godine, iz ljubavi prema torbama, a pod uticajem porodice u kojoj umetnost ima posebno mesto.

– Moj suprug se bavi slikanjem i tetoviranjem, pa sam uz njega odlučila da se oprobam u oslikavanju tekstila. Učila sam sama, počela sa jednostavnim motivima na cegerima od recikliranog materijala i vremenom pomerala granice igrajući se bojama, senkama i tehnikama. Najviše su mi značile pohvale i kritike mog supruga i ćerke, koji su moja najveća podrška. Ćerka mi pomaže oko fotografisanja i idejnih rešenja, a suprug je uvek tu da da savet – rekla je Marina Mlađan za „Dnevnik“.

Kako je kazala za naš list, većinu posla je obavljala sama – pripreme za slikanje, nabavka materijala i pribora i komunikacija sa mušterijama. Pre tri godine, dijagnostifikovana joj je multipla skleroza.

– Ništa nije problem kada su dobri dani, ali ponekad kada ja ne mogu, suprug i ćerka mi idu u nabavku ili u poštu poslati pakete. Sa druge strane, jesam malo usporila sa poslom, ali mi slikanje pomaže u motorici. Dok radim ne razmišljam ni o čemu drugom, posvetim se slici i to je za mene jedan skroz novi svet. Uvek kažem za sebe da ja ne umem da crtam, ideje tražim na internetu ili mušterije pošalju svoje ideje koje se ja trudim što bolje preneti na platno – istakla je naša sagovornica.

Cegeri su platneni, pamučni krem boje koji joj omogućavaju najbolje kombinovanje akrilnih boja za tekstil. Nakon sušenja, svaki ceger prolazi proces peglanja, što crteže čini dugotrajnim i perivim na 30 stepeni Celzijusa.

– Cegere većinom prodajem preko interneta, šaljem poštom ili se u gradu gde živim mogu lično preuzeti. Imam prijateljicu koja često ponese i moje radove kada ide na neke od sajmova jer ja nisam uvek u mogućnosti. Nekada sam mnogo više lično učestvovala na različitim sajmovima ručnih radova, i to mi sada nedostaje, ali je lepo imati podršku i pomoć – naglasila je.

U vremenu kada dominira masovna, serijska proizvodnja, Marina ostaje verna vrednostima ručnog rada. Svesna da mnogi ne prepoznaju trud, vreme i ljubav uložene u unikatni proizvod, ona ne gubi veru u ljude koji cene originalnost.

– Često čujem da je stvar i u ceni ručnih radova. No, uvek postoje ljudi koji su tu uz mene, godinama veruju u moj rad i podržavaju me. Zato ću se truditi da i ubuduće nastavim sa kreativnošću jer na prvom mestu to je nešto što mene ispunjava, bude mi puno srce kada dobijem povratnu informaciju i kada vidim da se moji cegeri nose i kod nas i u inostranstvu – objasnila je. – Naravno, 21. vek je, vreme interneta i društvenih mreža, pa svako od nas pokušava ispratiti i neke nove trendove da bi se i mlađa populacija zainteresovala za unikate.

Kako kaže, u ponudi su cegeri sa različitim motivima koji se mogu prilagoditi svim starosnim dobima, pa tu ima cveća, natpisa, simpatičnih crteža i raznih poruka.

– Zar nije lepo dragoj osobi pokloniti nešto što je opisuje i što može koristiti svaki dan? Jednom sam dobila i veoma interesantan komentar na ceger koji sam radila – pa to je torba za u torbu! Mi, žene, uvek imamo torbe pune svega, a ceger smotan u jednom džepiću uvek je pri ruci prilikom brzinske kupovine. 

Naša sagovornica istakla je da je oduvek bila protivnik plastičnih vrećica, te da se nada da će i drugi prepoznati vrednost jedne platnene torbe. 

– Mislim da svi treba da obratimo više pažnje na očuvanje prirode. Zato, kakva god bila, platnena „torba za u torbu“ uvek dobro dođe.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina press, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.