МАРИНИНЕ ПЛАТНЕНЕ „ТОРБЕ ЗА У ТОРБУ“: Уметност осликавања цегера у спрези са очувањем природе

Њена прича започела је 2010. године, из љубави према торбама, а под утицајем породице у којој уметност има посебно место.

– Мој супруг се бави сликањем и тетовирањем, па сам уз њега одлучила да се опробам у осликавању текстила. Учила сам сама, почела са једноставним мотивима на цегерима од рециклираног материјала и временом померала границе играјући се бојама, сенкама и техникама. Највише су ми значиле похвале и критике мог супруга и ћерке, који су моја највећа подршка. Ћерка ми помаже око фотографисања и идејних решења, а супруг је увек ту да да савет – рекла је Марина Млађан за „Дневник“.

Како је казала за наш лист, већину посла је обављала сама – припреме за сликање, набавка материјала и прибора и комуникација са муштеријама. Пре три године, дијагностификована јој је мултипла склероза.

– Ништа није проблем када су добри дани, али понекад када ја не могу, супруг и ћерка ми иду у набавку или у пошту послати пакете. Са друге стране, јесам мало успорила са послом, али ми сликање помаже у моторици. Док радим не размишљам ни о чему другом, посветим се слици и то је за мене један скроз нови свет. Увек кажем за себе да ја не умем да цртам, идеје тражим на интернету или муштерије пошаљу своје идеје које се ја трудим што боље пренети на платно – истакла је наша саговорница.

Цегери су платнени, памучни крем боје који јој омогућавају најбоље комбиновање акрилних боја за текстил. Након сушења, сваки цегер пролази процес пеглања, што цртеже чини дуготрајним и перивим на 30 степени Целзијуса.

– Цегере већином продајем преко интернета, шаљем поштом или се у граду где живим могу лично преузети. Имам пријатељицу која често понесе и моје радове када иде на неке од сајмова јер ја нисам увек у могућности. Некада сам много више лично учествовала на различитим сајмовима ручних радова, и то ми сада недостаје, али је лепо имати подршку и помоћ – нагласила је.

У времену када доминира масовна, серијска производња, Марина остаје верна вредностима ручног рада. Свесна да многи не препознају труд, време и љубав уложене у уникатни производ, она не губи веру у људе који цене оригиналност.

– Често чујем да је ствар и у цени ручних радова. Но, увек постоје људи који су ту уз мене, годинама верују у мој рад и подржавају ме. Зато ћу се трудити да и убудуће наставим са креативношћу јер на првом месту то је нешто што мене испуњава, буде ми пуно срце када добијем повратну информацију и када видим да се моји цегери носе и код нас и у иностранству – објаснила је. – Наравно, 21. век је, време интернета и друштвених мрежа, па свако од нас покушава испратити и неке нове трендове да би се и млађа популација заинтересовала за уникате.

Како каже, у понуди су цегери са различитим мотивима који се могу прилагодити свим старосним добима, па ту има цвећа, натписа, симпатичних цртежа и разних порука.

– Зар није лепо драгој особи поклонити нешто што је описује и што може користити сваки дан? Једном сам добила и веома интересантан коментар на цегер који сам радила – па то је торба за у торбу! Ми, жене, увек имамо торбе пуне свега, а цегер смотан у једном џепићу увек је при руци приликом брзинске куповине. 

Наша саговорница истакла је да је одувек била противник пластичних врећица, те да се нада да ће и други препознати вредност једне платнене торбе. 

– Мислим да сви треба да обратимо више пажње на очување природе. Зато, каква год била, платнена „торба за у торбу“ увек добро дође.

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина prеss, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.