Cipras između reda štednje i reda ideala

Cipras idealima i vatrenom retorikom osvaja glasove, ali redovno uviđa da međunarodni zajmodavci nemaju sluha ni za jedno ni za drugo, navodi DV, dodajući da je to već iskusio u februar prošle godine, nekoliko sedmica nakon što je postao premijer.

Ma koliko Cipras svoje birače uveravao da će se i on i Siriza „meriti po njihovoj sposobnosti da vladaju Grčkom", redovno ipak pristaje na sve mere koje zahtevaju MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija.

 

Već prošlog leta je i u samoj Ciprasovoj stranci došlo do pobune protiv premijera koji obećava jedno, a onda čini nešto sasvim drugo.

Pripadnici radikalne levice oko tadašnjeg ministra energetike Lafazanisa su napustili Ciprasa i najavili osnivanje „borbenog komiteta protiv evropskog diktata štednje". Ipak, na izborima koji su usledili Cipras je opet pobedio, a Lafazanis je potonuo u zaborav.

U Ciprasovoj stranci i dalje nije mirno, a kongres na kojem bi premijer konačno rekao šta misli i zašto radi suprotno onome što govori se uvek iznova odgađao.

 

Tokom dana se sataje sa 3.300 stranačkih delegata u Pireju koji u četiri dana rasprave žele da odrede smer njihove stranke i zadatak grčke levice.

Poznavaoci ove koalicije levičarskih stranaka i pokreta upozoravaju - tako nešto nipošto neće biti lako.

„Siriza je neobična, u Evropi jedinstvena pojava: ona se sastoji od mnogo struja i to je njena snaga, ali i velika slabost", objašnjava Nikolas Vulelis iz levičarskog lista „Novine novinara" iz Atine.

 

Cipras je prošle godine obećao „levi, paralelni program za socijalno ugrožene", ali je nekoliko meseci kasnije prihvatio dodatne mere štednje.

Politikolog Levteris Kusulis misli da će Cipras barem na kongresu govoriti šta hoće, da se „oseća dašak revolucije u vazduhu, u Pireju ćemo videti starog Ciprasa".

 

Dimitris Papadimulis, potpredsednik Evropskog parlamenta iz redova Sirize, takođe misli da će Cipras, ubedljivom većinom opet biti izabran za predsednika stranke što će ojačati njegovu poziciju.

Od unutarstranačke opozicije je ostao tek „Pokret 53", grupa baš toliko političara Sirize koji načelno prihvataju mere šteDVe za Grčku, ali traže da se postavi jasna granica do koje Atina to može činiti.

 

Iznenađujuće je što se upravo ministar financija Cakalotos smatra predvodnikom ove grupe. On je nedavno podigao prašinu usputnom izjavom da se mora razmisliti da li Grčka može da opstane u sadašnjoj zoni evra.

Ubrzo se, međutim, vratio na kurs premijera Ciprasa i tvrdio da je ta njegova izjava izvučena iz konteksta.

(Tanjug)