Bolesnoj deci obezbeđena rehabilitacija na Spensu

nađe na dnevnom redu Narodne skupštine, ali, nažalost, on ne uspeva da dođe ni do njenih vrata.

Hranitelji koji usvajaju decu s invaliditetom podržani su i podstaknuti od države te im sistem omogućava pristojan život jer dobijaju benificirani radni staž, tuđu pomoć i negu i mesečnu platu. S druge strane, biološki roditelji provode 24 sata sa svojom decom, oni su njihove oči, ruke, noge, glava, te većina njih najčešće zbog nege deteta ne može ni da radi i porodice žive na rubu egzistencije. Od države dobijaju samo tuđu negu i pomoć od 26.400 dinara mesečno, što je mizerno u odnosu na potrebe deteta ometenog u razvoju, za terapeutska pomagala, posebno prevozno sredstvo prilagođeno potrebama deteta, pelene, terapije, kao i brojna druga sredstva.

– Na našem poslednjem skupu, koji je bio u aprilu, naglasila sam  da ćemo, ukoliko ponovno naiđemo na ignorisanje Skupštine, opet izlaziti na ulice i mirnim protestnim šetnjama naterati vlasti da poslušaju ono što imamo da kažemo – kaže predsednica Udruženja građana „Sreća” i majka autističnog deteta Sandra Ivanković. – Moram da naglasim da nemam ništa protiv Prajda, ali je mene kao čoveka povredilo to što sam videla da su svi zvaničnici bili na Prajdu, dok se kod nas nijedan nije pojavio, pa se onda prosto zapitam zašto. Čekamo odgovor nadležnih, da li su nas shvatili ozbiljno ili ne, a ukoliko nisu, 2017. godina će biti u znaku naših protesta. Ne želimo više prebacivanja „lopte“ s jednog ministarstva na drugo, naši zahtevi su jasni, imamo napisanu dopunu zakona i sve smo ispoštovali što je država tražila od nas. Sada je na njih red.

Ipak, neke institucije imaju sluha za porodice dece ometene u razvoju. Ove zime počinje prva godina projekta rehabilitacije dece s invaliditetom na bazenima Spensa, zahvaljujući nadležnima te ustanove.

–  Gradskom sekretarijatu za dečju i socijalnu zaštitu, direktoru magistru Milanu Jariću, a posebno Draganu Krneti dugujemo veliku zaštavlnost zato što su nam izašli u susret i omogućili nam da, po simboličnoj ceni, koristimo ceo bazen u određenim danima i periodima, što je za nas više nego čovečnost – ističe Sandra Ivanković. – Naša težnja je da se svake zime naša deca s invaliditetom uče plivanju i da imaju neki vid rehabilitacije jer je hidroterapija izuzetno važna za njih. Nadamo se da ćemo dogodine dobiti više novca i da ćemo svake godine realizovati taj projekat.

Po rečima naše sagovornice, tim činom spojiće se lepo i korisno. S jedne strane, roditelji će zimi imati gde da izvedu svoju decu s invaliditetom, a s druge, deca će istovremeno imati rehabilitaciju koja im je preko potrebna.

I. Mikloši