Ko prođe ovim drvoredom, teško ga zaboravlja: Nestvarni zeleni tunel u Belom Blatu postao je zaštitni znak sela

Preteženo je naseljeno Slovacima i Mađarima, ali i Bugarima, Srbima i predstavnicima drugih naroda. Zbog svojih specifičnosti, prirodnog okruženja i etnološkog nasleđa, tokom poslednjih nekoliko godina razvija se u značajnu destinaciju seoskog i etno-turizma.

Jedan od prepoznatljivih simbola beloblatskih šorova svakako je drvored sibirskog bresta. S proleća, a posebno u junu, kada sve ozeleni i priroda se pokaže u svom najlepšem ruhu, drvored u Belom Blatu prosto izaziva ushićenje svih posetilaca ovog neobičnog sela. Njegove razgranate krošnje predstavljaju pravu dobrodošlicu putnicima namernicima i dobar uvod u sve lepote ove sredine. 

I to je upravo deo jedne priče o Belom Blatu, kao turističkoj destinaciji, koju je još 1997. godine započeo tadašnji Savet Mesne zajednice, sa ondašnjim predsednikom Janom Hanjikom, beleži društveni hroničar Milan Nedeljkov.

Pored mnogih ideja, jedna od interesantnih i očigledno dobrih, bila je i sadnja drvoreda u glavnoj beloblatskoj ulici. Od ulaska u selo, pa do samog kraja, taj drvored dominira poput vodiča kroz mesto, ali i postaje zaštitnik od sunca, vetra ili ma kakve elementarne pretnje. Meštani su ga prihvatili kao sastavni deo seoskog miljea i posvećuju mu značajnu pažnju. Krečenje, orezivanje, negovanje i zaštita drvoreda, zadatak je svih domaćina kuća, gde je brest zasađen. S proleća, na svake tri godine, moraju se orezati grane, kako bi se produžio vek drvoredu. Mnogi posetioci, a i sami meštani, često konstatuju da bi bez njega selo bilo potpuno drugačije.

Belo Blato je poznato i po rodama. Baš njima u čast, ovde je svojevremeno ustanovljen „Dan roda“, manifestacija koja je za kratko vreme postala jedan od zaštitnih znakova ovog pitomog i po mnogo čemu specifičnog sela. Organizuje se i u slavu života i rađanja, jer su rode simbol svega toga.

Sve prepoznatljiviji je i Etno centar „Lujza“, oformljen u sklopu poljoprivrednog domaćinstva Toškov. „Lujza“ gostima omogućava izletnički odmor u prirodnom ambijentu - uz dobru hranu, druženje i posmatranje domaćih životinja raznih vrsta, bavljenje lovom i ribolovom u obližnjem okruženju… Tu je i dud star skoro 140 godina, bunar iskopan pre jednog veka, seosko dvorište koje danas izgleda baš kao i onda kada su ovde pristigli prvi stanovnici…

Zaštitni znak Belog Blata, nema sumnje, jeste i proizvodnja trske. Kad zimi sva sela utihnu, u ovom se, negde iz daljine, čuju povici. Poneki stih stare panonske pesme se otpeva, a para se diže iznad kosaca. Tad Beloblaćani seku trsku i denu je u kupe, a druga grupa tovari i nosi na sigurno i suvo mesto.

Zbog svega ovoga, ali i mnogih drugih stvari, meštani smatraju da njihovo selo treba da se nađe na spisku najzanimljivijih seoskih sredina u Srbiji.

Projekat „Najlepše ulice Vojvodine – koracima kroz istoriju gradova, sela i varošica“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.