Ко прође овим дрворедом, тешко га заборавља: Нестварни зелени тунел у Белом Блату постао је заштитни знак села

Претежено је насељено Словацима и Мађарима, али и Бугарима, Србима и представницима других народа. Због својих специфичности, природног окружења и етнолошког наслеђа, током последњих неколико година развија се у значајну дестинацију сеоског и етно-туризма.

Један од препознатљивих симбола белоблатских шорова свакако је дрворед сибирског бреста. С пролећа, а посебно у јуну, када све озелени и природа се покаже у свом најлепшем руху, дрворед у Белом Блату просто изазива усхићење свих посетилаца овог необичног села. Његове разгранате крошње представљају праву добродошлицу путницима намерницима и добар увод у све лепоте ове средине. 

И то је управо део једне приче о Белом Блату, као туристичкој дестинацији, коју је још 1997. године започео тадашњи Савет Месне заједнице, са ондашњим председником Јаном Хањиком, бележи друштвени хроничар Милан Недељков.

Поред многих идеја, једна од интересантних и очигледно добрих, била је и садња дрвореда у главној белоблатској улици. Од уласка у село, па до самог краја, тај дрворед доминира попут водича кроз место, али и постаје заштитник од сунца, ветра или ма какве елементарне претње. Мештани су га прихватили као саставни део сеоског миљеа и посвећују му значајну пажњу. Кречење, орезивање, неговање и заштита дрвореда, задатак је свих домаћина кућа, где је брест засађен. С пролећа, на сваке три године, морају се орезати гране, како би се продужио век дрвореду. Многи посетиоци, а и сами мештани, често констатују да би без њега село било потпуно другачије.

Бело Блато је познато и по родама. Баш њима у част, овде је својевремено установљен „Дан рода“, манифестација која је за кратко време постала један од заштитних знакова овог питомог и по много чему специфичног села. Организује се и у славу живота и рађања, јер су роде симбол свега тога.

Све препознатљивији је и Етно центар „Лујза“, оформљен у склопу пољопривредног домаћинства Тошков. „Лујза“ гостима омогућава излетнички одмор у природном амбијенту - уз добру храну, дружење и посматрање домаћих животиња разних врста, бављење ловом и риболовом у оближњем окружењу… Ту је и дуд стар скоро 140 година, бунар ископан пре једног века, сеоско двориште које данас изгледа баш као и онда када су овде пристигли први становници…

Заштитни знак Белог Блата, нема сумње, јесте и производња трске. Кад зими сва села утихну, у овом се, негде из даљине, чују повици. Понеки стих старе панонске песме се отпева, а пара се диже изнад косаца. Тад Белоблаћани секу трску и дену је у купе, а друга група товари и носи на сигурно и суво место.

Због свега овога, али и многих других ствари, мештани сматрају да њихово село треба да се нађе на списку најзанимљивијих сеоских средина у Србији.

Пројекат „Најлепше улице Војводине – корацима кроз историју градова, села и варошица“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.