NOVOSAĐANI UKAZUJU NA MESTA NA KOJIMA SE OSEĆAJU UGROŽENO „Sejf steps” mapira iskustva nebezbednosti u javnom prostoru
Dobacivanje na ulici, neprijatnost na autobuskom stajalištu, izbegavanje određenog parka ili promena puta do kuće često ne završe kao zvanična prijava, ali utiču na način na koji građani koriste javni prostor.
Upravo takva iskustva trebalo bi da postanu vidljivija zahvaljujući digitalnoj platformi „Safe steps“.
Platforma omogućava građanima da anonimno podele iskustva nasilja, uznemiravanja i diskriminacije, ali i da označe javni prostor u kojem su se osećali nebezbedno. Otvorena je za sve, dok je poseban fokus stavljen na žene i devojke, koje, kako objašnjava Varvara Lazarević iz Omladine Jazasa Novi Sad, često drugačije doživljavaju bezbednost u javnom prostoru.
– Žena koja promeni ulicu kojom ide kući, izbegava određeni park ili stajalište, ubrza korak ili nekome šalje poruku „stigla sam” možda nikada neće ništa prijaviti. Ali njeno ponašanje se promenilo zato što se ne oseća bezbedno – kaže Lazarevićeva.
Ideja za „Safe steps”, dodaje, nije nastala preko noći, već predstavlja nastavak višegodišnjeg rada na pitanjima mladih, osetljivih grupa, ljudskih prava i kvaliteta života. Iza projekta stoji Omladina Jazasa Novi Sad, organizacija koja na ovim temama radi gotovo tri decenije.
Građani putem platforme SafeSteps.rs mogu da označe približnu lokaciju i navedu šta se dogodilo, bez ostavljanja imena, broja telefona i drugih podataka koji bi ih direktno identifikovali. Lokacija se namerno ne označava sasvim precizno kako se ne bi otkrila pozicija osobe koja prijavljuje iskustvo.
Cilj, međutim, nije samo da se na mapi pojavi što više tačaka.
– Ne želimo samo mapu sa tačkama, već da kroz ponavljanja prepoznamo obrasce i probleme koji mogu dalje da se otvore u razgovoru sa lokalnom zajednicom i institucijama – objašnjava Varvara Lazarević.
Tako bi, na primer, više prijava koje se odnose na loše osvetljenje, učestalo uznemiravanje ili drugi problem na istom mestu moglo da ukaže da je potrebno intervenisati upravo na toj lokaciji. Na platformi se nalazi i više od 20 kontakata službi i organizacija kojima građani mogu da se obrate ukoliko im je potrebna dodatna pomoć ili podrška.
Projekat je još u početnoj fazi, pa se trenutno prikupljaju prva iskustva građana. Lazarevićeva zbog toga smatra da je rano donositi zaključke o rezultatima, ali navodi da su reakcije pozitivne kada građani saznaju da svoja iskustva mogu da podele bez ostavljanja ličnih podataka.
Jedan od izazova je, kaže, ubediti ljude da prijave i situacije koje na prvi pogled možda ne smatraju dovoljno ozbiljnim.
– Neko će reći „samo mi je dobacio” , neko „samo sam se osećala neprijatno”. Neko će jednostavno promeniti put. Ali kada se takve stvari ponavljaju, više ne govorimo samo o pojedinačnom osećaju. Govorimo o obrascu koji može da ukaže na problem u određenom prostoru – ističe naša sagovornica.
Mapa ne pokriva samo Novi Sad
Iako projekat polazi iz Novog Sada, ambicija njegovih autora je šira. Na mapi su se, prema rečima Lazarević, već pojavila iskustva iz drugih gradova, a dugoročni plan je da platforma bude razvijana i u drugim delovima Srbije.
Drugi važan izazov je poverenje, zbog čega je anonimnost postavljena kao jedan od temelja platforme. Ideja je da iskustvo može da podeli i osoba koja nije spremna ili ne želi da podnese formalnu prijavu.
– Prečesto ženama govorimo šta treba da urade da bi bile bezbedne - kojim putem da idu, da ne idu same, da se jave kada stignu kući. Mnogo ređe pitamo šta možemo da promenimo u prostoru u kojem živimo, da bi osoba mogla slobodno da se kreće bez straha – kaže Lazarević.
Potrebna saradnja građana i institucija
Za konkretne promene, ipak, podaci sa mape nisu dovoljni. Naša sagovornica smatra da je neophodna saradnja građana, lokalne samouprave, javnih službi, škola i fakulteta, organizacija civilnog društva i medija. Tehnologija, kako kaže, može da pomogne da se problem uoči i dokumentuje, ali ga sama ne može rešiti.
Upravo je promena takvog načina razmišljanja jedan od ciljeva projekta. Umesto pravljenja mape mesta koja treba izbegavati, namera je da prikupljena iskustva pokažu gde postoji problem i posluže kao osnova za razgovor o njegovom rešavanju.
– Safe Steps nije mapa koja treba da nam kaže gde da ne idemo. To je alat koji treba da nam pomogne da vidimo gde postoje problemi i da napravimo korake ka njihovom rešavanju. Ne mapiramo ljude. Mapiramo probleme i tražimo rešenje – zaključuje Varvara Lazarević.