НОВОСАЂАНИ УКАЗУЈУ НА МЕСТА НА КОЈИМА СЕ ОСЕЋАЈУ УГРОЖЕНО „Сејф степс” мапира искуства небезбедности у јавном простору
Добацивање на улици, непријатност на аутобуском стајалишту, избегавање одређеног парка или промена пута до куће често не заврше као званична пријава, али утичу на начин на који грађани користе јавни простор.
Управо таква искуства требало би да постану видљивија захваљујући дигиталној платформи „Safe steps“.
Платформа омогућава грађанима да анонимно поделе искуства насиља, узнемиравања и дискриминације, али и да означе јавни простор у којем су се осећали небезбедно. Отворена је за све, док је посебан фокус стављен на жене и девојке, које, како објашњава Варвара Лазаревић из Омладине Јазаса Нови Сад, често другачије доживљавају безбедност у јавном простору.
– Жена која промени улицу којом иде кући, избегава одређени парк или стајалиште, убрза корак или некоме шаље поруку „стигла сам” можда никада неће ништа пријавити. Али њено понашање се променило зато што се не осећа безбедно – каже Лазаревићева.
Идеја за „Safe steps”, додаје, није настала преко ноћи, већ представља наставак вишегодишњег рада на питањима младих, осетљивих група, људских права и квалитета живота. Иза пројекта стоји Омладина Јазаса Нови Сад, организација која на овим темама ради готово три деценије.
Грађани путем платформе SafeSteps.rs могу да означе приближну локацију и наведу шта се догодило, без остављања имена, броја телефона и других података који би их директно идентификовали. Локација се намерно не означава сасвим прецизно како се не би открила позиција особе која пријављује искуство.
Циљ, међутим, није само да се на мапи појави што више тачака.
– Не желимо само мапу са тачкама, већ да кроз понављања препознамо обрасце и проблеме који могу даље да се отворе у разговору са локалном заједницом и институцијама – објашњава Варвара Лазаревић.
Тако би, на пример, више пријава које се односе на лоше осветљење, учестало узнемиравање или други проблем на истом месту могло да укаже да је потребно интервенисати управо на тој локацији. На платформи се налази и више од 20 контаката служби и организација којима грађани могу да се обрате уколико им је потребна додатна помоћ или подршка.
Пројекат је још у почетној фази, па се тренутно прикупљају прва искуства грађана. Лазаревићева због тога сматра да је рано доносити закључке о резултатима, али наводи да су реакције позитивне када грађани сазнају да своја искуства могу да поделе без остављања личних података.
Један од изазова је, каже, убедити људе да пријаве и ситуације које на први поглед можда не сматрају довољно озбиљним.
– Неко ће рећи „само ми је добацио” , неко „само сам се осећала непријатно”. Неко ће једноставно променити пут. Али када се такве ствари понављају, више не говоримо само о појединачном осећају. Говоримо о обрасцу који може да укаже на проблем у одређеном простору – истиче наша саговорница.
Мапа не покрива само Нови Сад
Иако пројекат полази из Новог Сада, амбиција његових аутора је шира. На мапи су се, према речима Лазаревић, већ појавила искуства из других градова, а дугорочни план је да платформа буде развијана и у другим деловима Србије.
Други важан изазов је поверење, због чега је анонимност постављена као један од темеља платформе. Идеја је да искуство може да подели и особа која није спремна или не жели да поднесе формалну пријаву.
– Пречесто женама говоримо шта треба да ураде да би биле безбедне - којим путем да иду, да не иду саме, да се јаве када стигну кући. Много ређе питамо шта можемо да променимо у простору у којем живимо, да би особа могла слободно да се креће без страха – каже Лазаревић.
Потребна сарадња грађана и институција
За конкретне промене, ипак, подаци са мапе нису довољни. Наша саговорница сматра да је неопходна сарадња грађана, локалне самоуправе, јавних служби, школа и факултета, организација цивилног друштва и медија. Технологија, како каже, може да помогне да се проблем уочи и документује, али га сама не може решити.
Управо је промена таквог начина размишљања један од циљева пројекта. Уместо прављења мапе места која треба избегавати, намера је да прикупљена искуства покажу где постоји проблем и послуже као основа за разговор о његовом решавању.
– Safe Steps није мапа која треба да нам каже где да не идемо. То је алат који треба да нам помогне да видимо где постоје проблеми и да направимо кораке ка њиховом решавању. Не мапирамо људе. Мапирамо проблеме и тражимо решење – закључује Варвара Лазаревић.