Skupštinska govornica na meti izborne kampanje

prolećnog skupštinskog zasedanja. Ostaje da se vidi da li će 1. marta, kao prvog radnog dana u tom mesecu kada zvanično počinje redovno zasedanje parlamenta, poslanici prošetati crvenim tepihom, praćeni špalirom Vojske Srbije, do Velike sale u Domu Narodne skupštine, i uz zvuke himne „Bože pravde” započeti rad, ili će eventualno neodložne poslove obaviti u februaru, na nekoj vanrednoj sednici, da bi izbegli situaciju u kojoj bi skupštinska govornica mogla postati „žrtva” predizborne kampanje.

Dok se klupe u Velikoj sali u kojoj se održavaju sednice tek zagrevaju,  je zasedao Administrativni odbor parlamenta  i izrekao novčane kazne trojici poslanika iz redova opozicije Saši Raduloviću (ĐB), Marku Đurišiću (SDS) i Zoranu Živkoviću (NS). Njima su kazne izrečene zbog nepoštovanja reda tokom sednica parlamenta.

Najviše je kažnjen po novčaniku predsednik Pokreta ĐB Saša Radulović, i to dva puta s po 13.659 dinara i jednom sa 6.829, što ukupno iznosi 34.147 dinara. Lider Nove stranke Zoran Živković kažnjen je sa 40 odsto od plate, odnosno 27.319 dinara. Šef kluba Socijademokratske stranke Marko Đurišić je kažnjen s deset odsto od plate, ili 6.829 dinara.

Zbog takve odluke negodovao je poslanik Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić, koji je rekao da se na svakoj sednici Odbora kolege kažnjavaju i da će ovaj skupštinski saziv očigledno ostati upamćen po novčanom kažnjavanju poslanika opozicije.

– To ne služi na čast sazivu, bez obzira na to da li poslanici pripadaju opoziciji ili ne – rekao je Mirčić, zahtevajući da predsedavajući nađu neko drugo rešenje za smirivanje situacije na sednicama, a da što manje posežu za izricanjem opomene.

On je ocenio da se mere izriču na osnovu simpatija i antipatija prema poslanicima, kao i „trenutnog stanja svesti” predsedavajućeg, i zaključio da naprednjaci dobijaju kazne jer „unutarstranački odnosi nisu u harmoniji i ima nesuglasica i neslaganja”.

Predsednik Odbora i šef poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović, koji je tokom ovog saziva takođe bio novčano kažnjen, reagovao je na Mirčićeve navode, ističući da su njegovi odnosi s predsednicom parlamenta Majom Gojković dobri i da nema nesuglasica ni sukoba. Naveo je i da se naprednjacima i navodnim nesuglasicama bave druge stranke jer protiv SNS-a nemaju nikakve argumente. Tvrdi da se poslanici ne kažnjavaju zbog mišljenja iznetog na sednici parlamenta, već zbog ponašanja koje ne priliči Skupštini.

S njim se nije složila poslanica ĐB-a Tatjana Macura, koja je bila isključena s poslednjeg skupštinskog zasedanja, primećujući da se poslanici kažnjavaju i kada za to nema osnova i da se „insceniraju incidenti” da bi poslanici opozicije bili kažnjeni.

Tokom đurđevdanskih izbori koji su održani pre pet godina, uporedo su se odvijali redovni predsednički i parlamentarni pa Skupština nije zasedala tokom kampanje.

S. Stanković

Poslaničko pregovaranje

Da su govornica parlamenta i skupštinski hol značajni za promovisanje političkih stavova svedoče i poslednje medijske spekulacije o tome da bi najavljeni kandidat za predsednika Srbije Vuk Jeremić mogao i bez parlamentarnih izbora dobiti poslanički klub. Kako je procurilo u javnost, navodno su u toku dogovori da se pod istim skupštinskim kišobranom okupi šest samostalnih poslanika koji su indirektno ili javno već podržali bivšeg šefa srpske diplomatije u trci za Andrićev venac. To su Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović i Slaviša Ristić, koji su izašli iz Demokratske stranke Srbije, i bivša poslanica Socijalističke partije Srbije Dijana Vukomanović. Plan je da im se priključe Miroslav Markićević i Goran Pekarski – dvojica poslanika lidera Nove Srbije Velimira Ilića.

Valja podsetiti i na to da je Marinika Tepić, koja je doskoro bila poslanica LSV-a, saopštila da napušta stranku zbog toga što nije podržala zaštitnika građana Sašu Jankovića kao predsedničkog kandidata. Budući da se spekuliše o tome da bi ona trebalo da postane njegova portparolka, i Janković bi mogao van izbora postati „parlamentarni” kandidat, dobivši svog poslanika u Skupštini Srbije.

Šta je ostalo iz Vladine procedure

U skupštinskoj proceduri je trenutno dvadesetak Vladinih predloga, uglavnom ratifikacija ranije sklopljenih međunarodnih sporazuma. Najsvežiji zakon stigao je 1. februara, a njime treba da se potvrdi Konvencija o Evropskom šumarskom institutu.

Pre desetak dana u proceduru je upućen predlog da se potvrdi Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima. Polovinom januara iz Nemanjine su na Trg Nikole Pašića upućeni i predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i  Mađarske o plovidbi Tisom, kao i vlada Srbije i Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica Vlada je dostavila parlamentu 10. januara, a nedelju ranije Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Na čekanju još od decembra je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, kao i predlozi zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji i o transfuzijskoj medicini. U novembru je u proceduru upućen predlog o potvrđivanju sporazuma između vlada Srbije i Nemačke o saradnji u oblasti odbrane.

Gotovo tri meseca je u proceduri i Vladin Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.