Скупштинска говорница на мети изборне кампање

пролећног скупштинског заседања. Остаје да се види да ли ће 1. марта, као првог радног дана у том месецу када званично почиње редовно заседање парламента, посланици прошетати црвеним тепихом, праћени шпалиром Војске Србије, до Велике сале у Дому Народне скупштине, и уз звуке химне „Боже правде” започети рад, или ће евентуално неодложне послове обавити у фебруару, на некој ванредној седници, да би избегли ситуацију у којој би скупштинска говорница могла постати „жртва” предизборне кампање.

Док се клупе у Великој сали у којој се одржавају седнице тек загревају,  је заседао Административни одбор парламента  и изрекао новчане казне тројици посланика из редова опозиције Саши Радуловићу (ЂБ), Марку Ђуришићу (СДС) и Зорану Живковићу (НС). Њима су казне изречене због непоштовања реда током седница парламента.

Највише је кажњен по новчанику председник Покрета ЂБ Саша Радуловић, и то два пута с по 13.659 динара и једном са 6.829, што укупно износи 34.147 динара. Лидер Нове странке Зоран Живковић кажњен је са 40 одсто од плате, односно 27.319 динара. Шеф клуба Социјадемократске странке Марко Ђуришић је кажњен с десет одсто од плате, или 6.829 динара.

Због такве одлуке негодовао је посланик Српске радикалне странке Милорад Мирчић, који је рекао да се на свакој седници Одбора колеге кажњавају и да ће овај скупштински сазив очигледно остати упамћен по новчаном кажњавању посланика опозиције.

– То не служи на част сазиву, без обзира на то да ли посланици припадају опозицији или не – рекао је Мирчић, захтевајући да председавајући нађу неко друго решење за смиривање ситуације на седницама, а да што мање посежу за изрицањем опомене.

Он је оценио да се мере изричу на основу симпатија и антипатија према посланицима, као и „тренутног стања свести” председавајућег, и закључио да напредњаци добијају казне јер „унутарстраначки односи нису у хармонији и има несугласица и неслагања”.

Председник Одбора и шеф посланичке групе СНС-а Александар Мартиновић, који је током овог сазива такође био новчано кажњен, реаговао је на Мирчићеве наводе, истичући да су његови односи с председницом парламента Мајом Гојковић добри и да нема несугласица ни сукоба. Навео је и да се напредњацима и наводним несугласицама баве друге странке јер против СНС-а немају никакве аргументе. Тврди да се посланици не кажњавају због мишљења изнетог на седници парламента, већ због понашања које не приличи Скупштини.

С њим се није сложила посланица ЂБ-а Татјана Мацура, која је била искључена с последњег скупштинског заседања, примећујући да се посланици кажњавају и када за то нема основа и да се „инсценирају инциденти” да би посланици опозиције били кажњени.

Током ђурђевданских избори који су одржани пре пет година, упоредо су се одвијали редовни председнички и парламентарни па Скупштина није заседала током кампање.

С. Станковић

Посланичко преговарање

Да су говорница парламента и скупштински хол значајни за промовисање политичких ставова сведоче и последње медијске спекулације о томе да би најављени кандидат за председника Србије Вук Јеремић могао и без парламентарних избора добити посланички клуб. Како је процурило у јавност, наводно су у току договори да се под истим скупштинским кишобраном окупи шест самосталних посланика који су индиректно или јавно већ подржали бившег шефа српске дипломатије у трци за Андрићев венац. То су Санда Рашковић Ивић, Ђорђе Вукадиновић и Славиша Ристић, који су изашли из Демократске странке Србије, и бивша посланица Социјалистичке партије Србије Дијана Вукомановић. План је да им се прикључе Мирослав Маркићевић и Горан Пекарски – двојица посланика лидера Нове Србије Велимира Илића.

Ваља подсетити и на то да је Мариника Тепић, која је доскоро била посланица ЛСВ-а, саопштила да напушта странку због тога што није подржала заштитника грађана Сашу Јанковића као председничког кандидата. Будући да се спекулише о томе да би она требало да постане његова портпаролка, и Јанковић би могао ван избора постати „парламентарни” кандидат, добивши свог посланика у Скупштини Србије.

Шта је остало из Владине процедуре

У скупштинској процедури је тренутно двадесетак Владиних предлога, углавном ратификација раније склопљених међународних споразума. Најсвежији закон стигао је 1. фебруара, а њиме треба да се потврди Конвенција о Европском шумарском институту.

Пре десетак дана у процедуру је упућен предлог да се потврди Протокол о елиминацији незаконите трговине дуванским производима. Половином јануара из Немањине су на Трг Николе Пашића упућени и предлози закона о потврђивању Споразума између влада Србије и  Мађарске о пловидби Тисом, као и влада Србије и Чешке о сарадњи у области културе, образовања, науке, омладине и спорта.

Предлог закона о потврђивању Споразума о статусу и функцијама Међународне комисије за нестала лица Влада је доставила парламенту 10. јануара, а недељу раније Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора „Унапређење објеката правосудних органа Б“ између Републике Србије и Европске инвестиционе банке.

На чекању још од децембра је Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Државе Катар о узајамном подстицању и заштити улагања, као и предлози закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи и о трансфузијској медицини. У новембру је у процедуру упућен предлог о потврђивању споразума између влада Србије и Немачке о сарадњи у области одбране.

Готово три месеца је у процедури и Владин Предлог закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији.