Povrede i kratka klupa kumovali neuspehu na EP

Šta je dovelo do ovako velikog, neočekivanog rezultatskog neuspeha?

Već na prvi utisak reklo bi se – više faktora, uz napomenu da je naša selekcija, po običaju, ispraćena sa nerealno visokim očekivanjima, iako sastav u odnosu na poslednje dva velika takmičenja, gde je postignut fantastičan supeh, nije mnogo promenjen. Sa ta dva takmičenja nedostajale su dve bitne igračice, Milica Dabović se oprostila od nacionalne selekcije a naturalizovana Amerikanka Danijel Pejdž zbog povrede kolena nije mogla na EP. Takođe, najbitnija promena desila se  na klupi, s obzirom da se sa mesta selektora posle šest godina povukla Marina Maljković, a na njeno mesto je došao Stevan Karadžić.

-Želeo sam da idu najbolje igračice, ali mislim da devojke koje su ostale u Srbiji nisu mogle adekvatno da zamene Sonju Petrović i Anu Dabović koje su faktički bez pravih treninga došle na šampionat. To je rizik koji sam preuzeo misleći da će nam i nedovoljno spremne pomoći. One su se zaista trudile iz sve snage, ali to očigledno nije bilo dovoljno – rekao je Karadžić nakon eliminacija od Letonije u osmini finala.

Kako god tumačili ostale faktore, sigurno je da glavni razlog neuspeha leže u brojnim povredama koje su zadesile naš tim. Pred početak takmičenja u glavnom gradu Češke bilo je veliko pitanje da li će uopšte nastupiti Ana Dabović i Sonja Petrović. Svakako je da je to što ih je uvrstio u tim bilo svojevrsno kockanje srpskog selektora, ali iskustvo i  kvalitet obe pomenute reprezentativke je na toliko visokom nivou da je logično bilo povesti ih na EP i sačekati i(li) uzdati se u njihov oporavak, jer adekvatnih zamena nemamo. Na to su se nadovezale i lakše povrede još nekih igračica, pa su protiv Slovenije, u odlučujućem meču za prolaz iz grupne faze, čak četiri igračice igrale pod inekcijama. Kada je sutuacija takva, odnosno kada glavne igračice nisu potpuno spremne, automatski smo u problem jer toliko dugu klupu nemamo, odnosno Srbija ne poseduje velik broj kvalitetnih igračica koje mogu da nadomeste odsustvo najboljih. To se posebno videlo u meču sa Letonijom. Takođe, na gotovo svim utakmicama primetne su bile napadačke muke, odnosno kreacija i organizacija napada. Tu smo bili prilično tanki.

-Ne želim da tražim bilo kakav alibi. Jedino stručni štab i nas 12 devojaka, odnosno 16 koje su bile na celim pripremama znaju kroz šta smo prošle. Znaju kako smo došli ovde, sa 12 igračica koje su koliko-toliko zdrave, ali koje su bile spremne da ostave srce na terenu. Ja znam da smo ostavile srce na terenu od prvog do poslednjeg minuta svake utakmice. Htele smo da obradujemo naciju, koja je verovala da ćemo proći dalje. I ja sam, kao kapiten, verovala. Ali, u kakvom smo stanju bili... Možda smo mogli malo više, ali mislim da je ovo naš trenutni maksimum – rekla je kapite reprezentacije Jelena Milovanović.  

Za svaki uspeh, pored niza činilaca, potreban je i faktor sreće. Imale su ga naše devojke na prethodna dva velika takmičenja, ne i na poslednjem.

D. Knežić