Повреде и кратка клупа кумовали неуспеху на ЕП

Злато на Европском првенству у Будимпешти, бронза на Олимпијади у Рију, а онда крах од само једне победе и три пораза на ЕП у Прагу, а то значи  да женске кошаркашке репрезентације Србије неће бити на наредном Светском првенству  наредне године у Шпанији.   
ЕПА
Фото: EPA

Шта је довело до овако великог, неочекиваног резултатског неуспеха?

Већ на први утисак рекло би се – више фактора, уз напомену да је наша селекција, по обичају, испраћена са нереално високим очекивањима, иако састав у односу на последње два велика такмичења, где је постигнут фантастичан супех, није много промењен. Са та два такмичења недостајале су две битне играчице, Милица Дабовић се опростила од националне селекције а натурализована Американка Данијел Пејџ због повреде колена није могла на ЕП. Такође, најбитнија промена десила се  на клупи, с обзиром да се са места селектора после шест година повукла Марина Маљковић, а на њено место је дошао Стеван Караџић.

-Желео сам да иду најбоље играчице, али мислим да девојке које су остале у Србији нису могле адекватно да замене Соњу Петровић и Ану Дабовић које су фактички без правих тренинга дошле на шампионат. То је ризик који сам преузео мислећи да ће нам и недовољно спремне помоћи. Оне су се заиста трудиле из све снаге, али то очигледно није било довољно – рекао је Караџић након елиминација од Летоније у осмини финала.

Пред почетак такмичења било је велико питање да ли ће уопште наступити Ана Дабовић и Соња Петровић. Свакако је да је то што их је уврстио у тим било коцкање српског селектора, али искуство и  квалитет обе репрезентативке је велико, па је логично било повести их на ЕП и сачекати и(ли) уздати се у њихов опоравак, јер адекватних замена немамо.

Како год тумачили остале факторе, сигурно је да главни разлог неуспеха леже у бројним повредама које су задесиле наш тим. Пред почетак такмичења у главном граду Чешке било је велико питање да ли ће уопште наступити Ана Дабовић и Соња Петровић. Свакако је да је то што их је уврстио у тим било својеврсно коцкање српског селектора, али искуство и  квалитет обе поменуте репрезентативке је на толико високом нивоу да је логично било повести их на ЕП и сачекати и(ли) уздати се у њихов опоравак, јер адекватних замена немамо. На то су се надовезале и лакше повреде још неких играчица, па су против Словеније, у одлучујућем мечу за пролаз из групне фазе, чак четири играчице играле под инекцијама. Када је сутуација таква, односно када главне играчице нису потпуно спремне, аутоматски смо у проблем јер толико дугу клупу немамо, односно Србија не поседује велик број квалитетних играчица које могу да надоместе одсуство најбољих. То се посебно видело у мечу са Летонијом. Такође, на готово свим утакмицама приметне су биле нападачке муке, односно креација и организација напада. Ту смо били прилично танки.

-Не желим да тражим било какав алиби. Једино стручни штаб и нас 12 девојака, односно 16 које су биле на целим припремама знају кроз шта смо прошле. Знају како смо дошли овде, са 12 играчица које су колико-толико здраве, али које су биле спремне да оставе срце на терену. Ја знам да смо оставиле срце на терену од првог до последњег минута сваке утакмице. Хтеле смо да обрадујемо нацију, која је веровала да ћемо проћи даље. И ја сам, као капитен, веровала. Али, у каквом смо стању били... Можда смо могли мало више, али мислим да је ово наш тренутни максимум – рекла је капите репрезентације Јелена Миловановић.  

Не желим да тражим било какав алиби. Једино стручни штаб и нас 12 девојака, односно 16 које су биле на целим припремама знају кроз шта смо прошли (Јелена Миловановић).

За сваки успех, поред низа чинилаца, потребан је и фактор среће. Имале су га наше девојке на претходна два велика такмичења, не и на последњем.

Д. Кнежић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести