Kupce varaju u prodavnicama i u e-radnjama

Mogu da biraju hoće li u manju radnju, hipermarket, mini-market, e-radnje. Svi nude specijalne i vikend-akcije. Međutim, kada krene da kupuje pa se preračuna, prosečan kupac brzo shvati da je prevaren. Oni koji su obrazovaniji najčešće se javljaju potrošačkim organizacijama da potraže pomoć, dok većina kaže koju ružnu reč za one koji su ih prevarili i nastavi dalje.

– Kod nas su sve popularnije e-prodavnice, a u poslednje vreme baš na njihov rad imamo najviše pritužbi – kaže Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Oni pred vikend na svojim sajtovima objave akcije. Kupci se jave da pazare tada, da bi u ponedeljak saznali da je robe bilo malo na lageru i da je već prodata. U takvim slučajevima savetujemo potrošačima da se obrate Tržišnoj inspekciji. Ona može kazniti trgovca s 300.000 dinara do dva miliona, ali kupac ostaje bez robe. Trgovci se najčešće pravdaju da nisu imali vremena da obaveste kupce da je došlo do promene i da nisu imali vremena da to objave te da robe nema jer imaju malo zaposlenih.

Pritužbe na lažne akcije imaju i kupci koju pazare u radnjama koje su u lancima hipermakreta. Oni o akcijama redovno obaveštavaju sve, i to preko svojih sajtova, reklama u elektronskim medijima, ali i u štampanim katalozima koje potrošači nalaze i među stranicama dnevnih novina. Ako im nešto na tim šarenim stranicama skrene pažnju, nije loše da pre nego što krenu u kupovinu pogledaju i cene te robe u drugim radnjama. Jer, u šarenim flajerima reklamiraju se akcije koje to u stvari nisu a evo i kako: proizvodu se često cena snizi dinar, a kada kupac dođe na kasu, često ni taj dinar, zbog nedostatka sitnine, ne mogu da mu vrate. Nije neka šteta, ali niko do nas ne voli da se oseća prevareno.

Akcije najčešće podrazumevaju da se više robe nudi u paketu. Recimo, pet čokladica, od kojih su jedna ili dve gratis. Za potrošača nije loše da pogleda u toj ili drugoj radnji koliko taj proizvod staje. Može se lako desiti da je pojedinačno ta roba jeftinija nego kada se pazari u paketu. Posebno treba biti oprezan kada se na paketićima kozmetike ili prehrambene robe vidi da je to rađeno ručno lepljivim trakama. Čak i kada je u pitanju stvarno paketić gde su jedan ili dva primerka gratis, često se dešava da je tih nekoliko sniženih, ili i svi, s rokom trajanja koji je istekao. Treba biti oprezan i kada su datumi za istek roka trajanja napisani tako da se ne vide jasno. Često je to ručno prepravljano pa treba biti oprezan jer trgovci, makar i po veoma niskoj ceni, pokušavaju da potrošačima prodaju ono što bi inače morali da bace.

Sve više supermarketa nudi gotovu hranu, sir u rinfuzi i slično. Može da se bira od bečkih šnicili, pljeskavica do grilovanog povrća. Sve se to kupcima lepo upakuje i izmeri. E pa baš kod pakovanja nastaje problem. Upakovana hrana na vagu stiže zajedno s tom ambalažom pa se u cenu uračunava i plastika. A ne bi smelo. Trgovci bi trebalo prvo da izmere ambalažu pa onda da dodaju robu i računaju cenu. Čak i ako se ambalaža naplaćuje, cena za plastičnu kutijicu nije ista kao za meso ili sir. Ako jeste, najbolje je potražiti sličnu ponudu na drugom mestu.

Mnogi kupci se iznenade kada robu iz reklamne poruke ili sa sniženja donesu na kasu a tu im obračunaju cenu bez popusta. Obično sledi objašnjenje da oni nisu ni znali da je to na sniženju pa kupac dobije uslove iz reklame. Češće, međutim, mora da plati cenu bez popusta. Dešava se da se na kasi skuplje naplaćuju i proizvodi za koje na rafu piše da su sniženi. Obično se trgovci tada pravdaju da je akcija istekla a reklamnu poruku s rafa su zaboravili da skinu.

Ako neka roba dugo stoji i nema prođu na tržištu, često se cena ne snižava, naprotiv, dosta poskupi. Tako to bude skupo neko vreme pa se onda snizi. Cene te robe treba proveriti kod drugih trgovaca jer je lako moguće da je jefitnija od pomenute.

Potrošačima u tim slučajevima samo ostaje da se uče na greškama.

D. Vujošević