Могу да бирају хоће ли у мању радњу, хипермаркет, мини-маркет, е-радње. Сви нуде специјалне и викенд-акције. Међутим, када крене да купује па се прерачуна, просечан купац брзо схвати да је преварен. Они који су образованији најчешће се јављају потрошачким организацијама да потраже помоћ, док већина каже коју ружну реч за оне који су их преварили и настави даље.
– Код нас су све популарније е-продавнице, а у последње време баш на њихов рад имамо највише притужби – каже Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије. – Они пред викенд на својим сајтовима објаве акције. Купци се јаве да пазаре тада, да би у понедељак сазнали да је робе било мало на лагеру и да је већ продата. У таквим случајевима саветујемо потрошачима да се обрате Тржишној инспекцији. Она може казнити трговца с 300.000 динара до два милиона, али купац остаје без робе. Трговци се најчешће правдају да нису имали времена да обавесте купце да је дошло до промене и да нису имали времена да то објаве те да робе нема јер имају мало запослених.
Притужбе на лажне акције имају и купци коју пазаре у радњама које су у ланцима хипермакрета. Они о акцијама редовно обавештавају све, и то преко својих сајтова, реклама у електронским медијима, али и у штампаним каталозима које потрошачи налазе и међу страницама дневних новина. Ако им нешто на тим шареним страницама скрене пажњу, није лоше да пре него што крену у куповину погледају и цене те робе у другим радњама. Јер, у шареним флајерима рекламирају се акције које то у ствари нису а ево и како: производу се често цена снизи динар, а када купац дође на касу, често ни тај динар, због недостатка ситнине, не могу да му врате. Није нека штета, али нико до нас не воли да се осећа преварено.
Акције најчешће подразумевају да се више робе нуди у пакету. Рецимо, пет чокладица, од којих су једна или две гратис. За потрошача није лоше да погледа у тој или другој радњи колико тај производ стаје. Може се лако десити да је појединачно та роба јефтинија него када се пазари у пакету. Посебно треба бити опрезан када се на пакетићима козметике или прехрамбене робе види да је то рађено ручно лепљивим тракама. Чак и када је у питању стварно пакетић где су један или два примерка гратис, често се дешава да је тих неколико снижених, или и сви, с роком трајања који је истекао. Треба бити опрезан и када су датуми за истек рока трајања написани тако да се не виде јасно. Често је то ручно преправљано па треба бити опрезан јер трговци, макар и по веома ниској цени, покушавају да потрошачима продају оно што би иначе морали да баце.
Све више супермаркета нуди готову храну, сир у ринфузи и слично. Може да се бира од бечких шницили, пљескавица до грилованог поврћа. Све се то купцима лепо упакује и измери. Е па баш код паковања настаје проблем. Упакована храна на вагу стиже заједно с том амбалажом па се у цену урачунава и пластика. А не би смело. Трговци би требало прво да измере амбалажу па онда да додају робу и рачунају цену. Чак и ако се амбалажа наплаћује, цена за пластичну кутијицу није иста као за месо или сир. Ако јесте, најбоље је потражити сличну понуду на другом месту.
Многи купци се изненаде када робу из рекламне поруке или са снижења донесу на касу а ту им обрачунају цену без попуста. Обично следи објашњење да они нису ни знали да је то на снижењу па купац добије услове из рекламе. Чешће, међутим, мора да плати цену без попуста. Дешава се да се на каси скупље наплаћују и производи за које на рафу пише да су снижени. Обично се трговци тада правдају да је акција истекла а рекламну поруку с рафа су заборавили да скину.
Ако нека роба дуго стоји и нема прођу на тржишту, често се цена не снижава, напротив, доста поскупи. Тако то буде скупо неко време па се онда снизи. Цене те робе треба проверити код других трговаца јер је лако могуће да је јефитнија од поменуте.
Потрошачима у тим случајевима само остаје да се уче на грешкама.
Д. Вујошевић
