ДА ЛИ ЈЕ СПАС ЗА НИС У МААРСКОЈ

Међутим, то не може да се оствари само на основу нашег „братства“ са Мађарима, него искључиво на политичком и професионалном нивоу. Не постоји нико на свету ко може све то сам да уради, јер је потребан тимски рад, оценио је за Бизнис.рс стручњак за развој и инвестиције Махмуд Бушатлија.

„Американци нису лимитирали Мађаре. Оставили су им могућност да тргују руском нафтом и гасом. Верујем да би и Русија и Америка прихватиле да Мол управља НИС-ом, а да се не мења власничка структура Нафтне индустрије Србије. То би се могло извести, али без професионалаца је тешко и мислити о томе“, наводи Бушатлија поводом договора Будимпеште и Вашингтона о изузећу Мађарске од забране куповине руске нафте и гаса.

Председник САД Доналд Трамп одобрио је у петак Мађарској једногодишње изузеће од америчких санкција за куповину руске нафте и гаса, потврдила је у петак Бела кућа, након што се мађарски премијер Виктор Орбан састао са Трампом у Вашингтону. Месецима уназад Трамп је оштро критиковао европске земље што и даље купују руске енергенте, тврдећи да тиме „пуне Путинову ратну касу“ и продужавају рат у Украјини, који он покушава да оконча, преноси Си-Ен-Ен.

За Орбана овај уступак представља огромно олакшање, јер изузима Мађарску од тешког економског шока који су претиле да изазову америчке санкције на две руске нафтне компаније, Лукоил и Росњефт. Пре увођења санкција Орбан је наводно упозорио Трампа да би прекид руских енергената „бацио мађарску привреду на колена“.

Изузеће за Мађарску, међутим, изазвало је сумње у доследност америчке политике санкција. Аналитичари упозоравају да би попуштање савезницима могло охрабрити друге земље да покушају да заобиђу америчке мере, чиме би се умањио њихов ефекат и ослабила економска стратегија притиска на Москву.

„Изузеће Мађарске не би требало да буде изненађење за некога ко прати и зна ситуацију између Русије и Америке. Трамп има политички приступ на бази својих искустава богатог човека, а не политичара. Каубојски приступа свему и успео је да се у почетку завади са целим светом. Када је успоставио релативно добре односе са Путином, који је дошао на територију САД да би разговарали о Украјини, Европа је то у извесној мери покварила својим антируским ставом“, рекао је Бушатлија.

Према речима нашег саговорника, Путин је затегао односе и отказао долазак на самит у Будимпешти, јер Русији још не одговара завршетак рата на садашној линији фронта, будући да није заузела целокупну територију коју је већ припојила Русији. Трамп је реаговао на то увођењем санкција руским нафтним компанијама.

„Трамп има однос према Мађарској који одговара и Русима, јер су економски интереси Русије и Мађарске у енергетици значајни. Могло је да се очекује да ће почети смиривање односа Америке и Русије и најједноставније је било да Мађарска настави да добавља нафту и гас из Русије. То је омогућило Трампу да одлагањем забране за Мађарску побољша односе са Русијом, планирајући вероватно да се у неком тренутку ипак нађе са Путином у Мађарској, а Русија ће за то време заузети поменуте територије у Украјини“, истакао је Бушатлија.

У анализи објављеној пре састанка у Вашингтону, Атлантски савет упозорио је да Бела кућа мора „реално сагледати чињеницу да је управо Орбан, упркос Трамповој наклоности према њему, главни кочничар акција које САД захтевају од Европе“. Амерички аналитичари оцењују да Орбан гаји наду да би Трамп могао да се састане са руским председником Владимиром Путином у Будимпешти, идеја о којој се говорило прошлог месеца. Трамп је у петак потврдио да његов тим „разматра ту могућност“.

Са таквом оценом сложио се и Бушатлија, наводећи да ће се Москва и Вашингтон договорити, пре или касније. Он истиче да је Мађарска вероватно једини излаз за НИС који се нашао под америчким санкцијама 9. октобра, због већинског руског власништва (51 проценат) у компанији, али да Србија није благовремено реаговала у изналажењу одрживог решења.

„Од краја прошле године ми се односимо према ставовима Америке као да их не узимамо за озбиљно. Неколико пута смо имали одлагање санкција НИС-у на по месец дана, а ми смо сваки пут чекали 28. дан рока да пошаљемо допис Американцима и да тражимо продужење. Могли смо још у јануару да их питамо да ли би били задовољни ако би сами одредили фирму која би управљала компанијом НИС, без преузимања власништва. Ми то нисмо урадили, него смо чекали да се нешто деси. Једини излаз је да пронађемо начин који ће задовољити и Американце и Русе, а тај излаз је Мађарска“, закључио је Бушатлија.