Najviše priznanje APV nosiće ime Mihajla Pupina

To su datumi od pokrajinskog značaja koje je Skupština Vojvodine utvrdila početkom leta.   

Pokrajinska vlada je predložila parlamentu da se kao najviše priznanje ustanovi Nagrada AP Vojvodine „Mihajlo Pupin” koja se dodeljuje pojedincu za dugogodišnji rad, lično zalaganje i izuzetne rezultate u svim oblastima stvaralaštva čime je dat trajan doprinos razvoju AP Vojvodine. Takođe je predloženo da se ustanove i pokrajinska priznanja za značajna ostvarenja: u kulturi „Ferenc Feher”, umetnosti „Pavle Jovanović”, obrazovanju „Đorđe Natošević”, nauci „Milutin Milanković”, privredi „Lazar Dunđerski”, sportu „Momčilo Tapavica”, zaštiti ljudskih i manjinskih prava „Ljudovit Mičatek” i u oblasti ravnopravnosti polova „Milica Tomić”.     

Ko su bili znameniti ljudi čija imena nose Pokrajinske nagrade i priznanja?

Mihajlo Pupin (1854–1935) je bio srpski i svetski naučnik i pronalazač. Većina njegovih pronalazaka na praktičan način doprinosi ukupnoj ljudskoj dobrobiti. Njemu svet duguje za puneći kalem (Pupinov kalem), koji je bio revolucija u telefonskoj i telegrafskoj industriji jer omogućava veliki domet telefonije na daljinu. Pupin je razvio i brzu metodu rendgenskog snimanja pomoću fluorescentnog ekrana, čime je skraćeno vreme ekspozicije s oko sata na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku primenu i još se koristi.  

Ljudovit Mičatek (1874–1928) bio je poznati novosadski advokat, društveno-politički veoma aktivan, borac za ljudska i manjinska prva, učesnik Prvog svetskog rata i jedan od predsedavajućih Velikoj narodnoj skupštini 25. novembra 1918. u Novom Sadu. Kao sin evangelističkog sveštenika i učitelja, mnogo se angažovao i u radu Evangelističke crkve u Kisaču i bio je urednik političko-društvenog magazina „Dolnozemski Slovak”.

Ferenc Feher (1928–1989) je bio književnik, novinar i prevodilac. Njegove pesme su prevođene na srpski, slovački, makedonski, rumunski, albanski, turski, italijanski i rusinski. On je s makedonskog prevodio Acu Šopova, sa slovenačkog Toneta Seliškara i France Bevka, a sa srpskog na mađarski Miku Antića, Branka Ćopića, Stevana Raičkovića, Vaska Popu, Floriku Štefan, Vasu Popovića.... S Mikom Antićem je objavio dvojezičnu knjigu „Boje i reči”.

Pavle Jovanović (1859–1957) slikar, predstavnik akademskog realizma, ubraja se među 100 najznamenitijih Srba. Imao je izuzetno bogato stvaralaštvo, naročito se istakao temama iz narodnog života i istorije. Jovanović je snažno uticao na likovno obrazovanje i kulturu, ali i na rodoljublje.

Đorđe Natošević (1821–1887) bio je lekar i neumorni reformator srpskih škola u Habzburškoj monarhiji, obavljajući razne dužnosti. Između ostalog, bio je nadzornik svih srpskih škola i glavni referent srpskih škola u Karlovačkoj mitropoliji. Neko vreme je, po pozivu kneza Mihajla Obrenovića, bio i referent u Ministarstvu prosvete Kneževine Srbije. Takođe je bio i predsednik Matice srpske.

Milutin Milanković (1879–1958) bio je znameniti srpski i svetski naučnik, matematičar, geofizičar, građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu. Glavnu oblast njegovog istraživačkog rada predstavlja proučavanje uticaja Sunčevog zagrevanja zemlje i njegovog neprekidnog delovanja na klimatske uslove i promene tokom velikih vremenskih intervala.

Milica Tomić (1859–1944) kćerka Svetozara Miletića i supruga Jaše Tomića, veliki borac za emancipaciju žena. Milica je bila i jedna od sedam žena delegata Velike narodne skupštine 25. novembra 1918. u Novom Sadu. Osnovala je čitaonicu „Posestrima”, koja je radila na opismenjavanju, obrazovanju i emancipaciji žena. Bila je vlasnica lista „Žena” koji je izlazio između 1911. i 1922. godine.

Lazar Dunđerski (1834–1917) bio je jedan od najbogatijih i najuticajnijih Srba u Austrougarskoj monarhiji. Bio je veleposednik, industrijalac, trgovac, vlasnik flote brodova, bankar... Svojim dobrotvornim radom pomagao je obrazovne i kulturne ustanove srpskog naroda, oko sebe je okupljao najumnije glave tog doba. Novosađanima je sagradio pozorište u centru, srbobranskoj školi je poklonio vrt i vilu, u rodnom selu sagradio je crkvu, osnovao je mnoge obrazovne zadužbine, u čast svog oca Gedeona i u ime kćerke Lenke osnovao je fond iz kojeg su se školovala siromašna deca.

Momčilo Tapavica (1872–1949) sportista i arhitekta iz Nadalja. Bio je jedan od 13 članova olimpijskog tima Ugarske na Olimpijskim igrama u Atini. Bio je prijavljen u više disciplina u atletici (skok udalj, skok motkom, bacanje kugle), rvanju, dizanju tegova i tenisu. Međunarodna teniska federacija Tapavicu vodi kao jugoslovenskog tenisera.

E. Marjanov