То су датуми од покрајинског значаја које је Скупштина Војводине утврдила почетком лета.
Покрајинска влада је предложила парламенту да се као највише признање установи Награда АП Војводине „Михајло Пупин” која се додељује појединцу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва чиме је дат трајан допринос развоју АП Војводине. Такође је предложено да се установе и покрајинска признања за значајна остварења: у култури „Ференц Фехер”, уметности „Павле Јовановић”, образовању „Ђорђе Натошевић”, науци „Милутин Миланковић”, привреди „Лазар Дунђерски”, спорту „Момчило Тапавица”, заштити људских и мањинских права „Људовит Мичатек” и у области равноправности полова „Милица Томић”.
Ко су били знаменити људи чија имена носе Покрајинске награде и признања?
Михајло Пупин (1854–1935) је био српски и светски научник и проналазач. Већина његових проналазака на практичан начин доприноси укупној људској добробити. Њему свет дугује за пунећи калем (Пупинов калем), који је био револуција у телефонској и телеграфској индустрији јер омогућава велики домет телефоније на даљину. Пупин је развио и брзу методу рендгенског снимања помоћу флуоресцентног екрана, чиме је скраћено време експозиције с око сата на свега неколико секунди. Тај метод је нашао широку примену и још се користи.
Људовит Мичатек (1874–1928) био је познати новосадски адвокат, друштвено-политички веома активан, борац за људска и мањинска прва, учесник Првог светског рата и један од председавајућих Великој народној скупштини 25. новембра 1918. у Новом Саду. Као син евангелистичког свештеника и учитеља, много се ангажовао и у раду Евангелистичке цркве у Кисачу и био је уредник политичко-друштвеног магазина „Долноземски Словак”.
Ференц Фехер (1928–1989) је био књижевник, новинар и преводилац. Његове песме су превођене на српски, словачки, македонски, румунски, албански, турски, италијански и русински. Он је с македонског преводио Ацу Шопова, са словеначког Тонета Селишкара и Франце Бевка, а са српског на мађарски Мику Антића, Бранка Ћопића, Стевана Раичковића, Васка Попу, Флорику Штефан, Васу Поповића.... С Миком Антићем је објавио двојезичну књигу „Боје и речи”.
Павле Јовановић (1859–1957) сликар, представник академског реализма, убраја се међу 100 најзнаменитијих Срба. Имао је изузетно богато стваралаштво, нарочито се истакао темама из народног живота и историје. Јовановић је снажно утицао на ликовно образовање и културу, али и на родољубље.
Ђорђе Натошевић (1821–1887) био је лекар и неуморни реформатор српских школа у Хабзбуршкој монархији, обављајући разне дужности. Између осталог, био је надзорник свих српских школа и главни референт српских школа у Карловачкој митрополији. Неко време је, по позиву кнеза Михајла Обреновића, био и референт у Министарству просвете Кнежевине Србије. Такође је био и председник Матице српске.
Милутин Миланковић (1879–1958) био је знаменити српски и светски научник, математичар, геофизичар, грађевински инжењер, климатолог, астроном, оснивач Катедре за небеску механику на Београдском универзитету. Главну област његовог истраживачког рада представља проучавање утицаја Сунчевог загревања земље и његовог непрекидног деловања на климатске услове и промене током великих временских интервала.
Милица Томић (1859–1944) кћерка Светозара Милетића и супруга Јаше Томића, велики борац за еманципацију жена. Милица је била и једна од седам жена делегата Велике народне скупштине 25. новембра 1918. у Новом Саду. Основала је читаоницу „Посестрима”, која је радила на описмењавању, образовању и еманципацији жена. Била је власница листа „Жена” који је излазио између 1911. и 1922. године.
Лазар Дунђерски (1834–1917) био је један од најбогатијих и најутицајнијих Срба у Аустроугарској монархији. Био је велепоседник, индустријалац, трговац, власник флоте бродова, банкар... Својим добротворним радом помагао је образовне и културне установе српског народа, око себе је окупљао најумније главе тог доба. Новосађанима је саградио позориште у центру, србобранској школи је поклонио врт и вилу, у родном селу саградио је цркву, основао је многе образовне задужбине, у част свог оца Гедеона и у име кћерке Ленке основао је фонд из којег су се школовала сиромашна деца.
Момчило Тапавица (1872–1949) спортиста и архитекта из Надаља. Био је један од 13 чланова олимпијског тима Угарске на Олимпијским играма у Атини. Био је пријављен у више дисциплина у атлетици (скок удаљ, скок мотком, бацање кугле), рвању, дизању тегова и тенису. Међународна тениска федерација Тапавицу води као југословенског тенисера.
Е. Марјанов
