Bečejac ponosno za volanom oldtajmera iz 1927. godine

Reč je o američkom modelu koji svojim izgledom izaziva uzdahe divljenja posmatrača na smotrama starovremenskih vozila, ali i uzdahe vlasnika prilikom tankovanja.

- Obično u gepeku nosim kanister sa gorivom, pošto ovaj automobil troši 16 litara na 100 kilometara -  pričao nam je Branko Bogdanović nedavno na susretu oldtajmerista kraj Tise u Bečeju dok je sipao gorivo iz kanistera u zapreminski mali rezervoar svog lepotana. Vozim ga na smotrama oldtajmera, ali provozam ga i rekreativno po Novom Sadu, obično kad su neke manifestacije, i primetim da je rado viđen auto i da izaziva pažnju sugrađana.

Branko Bogdanović je poznato ime među ljubiteljima starovremenskih vozila. Svojevremeno je bio član novosadskog Oldtajmer kluba „Veteran“. Ima mnogo vozila u svojoj garaži, ali je samo desetak odsto restaurirano. „Vilis najt“ sa kojim obilazi susrete nije najstariji auto u njegovom vlasništvu.

- Imam „Fijata“ iz 1920. godine. Sve na njemu je autentično, čak i to da je novosadski auto, kao i „Fijatov“ model iz 1913. godine, koji mi je bio  najdraži auto - iskren je Branko Bogdanović. - To je izuzetan automobil, ali sam pre petnaestak godina morao da se rastanem od njega. U Novom Sadu je vožen do 1928. godine, a onda je parkiran u jednoj čuvenoj radionici, gde je rađena restauracija karoserije. Bio je u jednom boksu sa još pet „Fijatovih“ modela. Pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata nisu bili voženi, da ih razne vojske ne bi unakazile. Vlasnik je umro 1973. godine, njegov sin je bio paralizovan i nije mogao da vozi, pa smo ih, posle njegove smrti 1998. godine, drugari iz Oldtajmer kluba „Veteran“ i ja kupili. Ja sam uzeo dva modela. Starijeg sam, već sam naglasio, morao da se odreknem. Menjao sam ga sa jednim kolekcionarem iz Holandije za ovaj „Vilis najt“, a on ga je ubrzo udomio za veliki novac. Tako sam 2005. godine izgubio svog mezimca, a došao do novog ljubimca, koji je 2010. godine u dobrom stanju stigao u Srbiju.

Prosto je neverovatno kako su pojedini automobili stari više od pola veka očuvani. Zanimalo nas je kako se kolekcionari snalaze za delove.

- Dobra informisanost i saradnja oldtajmerista odigra veliku ulogu. Uz to, ima vrsnih majstora. Valja imati na umu da je ondašnja mehanika, u odnosu na današnju, bila dosta skromna. Sa današnjom tehnologijom, mala privreda može da uradi svaki deo – kaže  Branko Bogdanović.

Dodajmo da je ovoga puta „Vilis najt“ bio parkiran u vršnjačkom ambijentu, kraj dve godine starijeg dvorca Bogdana Dunđerskog.

V. Jankov