Бечејац поносно за воланом олдтајмера из 1927. године

Реч је о америчком моделу који својим изгледом изазива уздахе дивљења посматрача на смотрама старовременских возила, али и уздахе власника приликом танковања.

- Обично у гепеку носим канистер са горивом, пошто овај аутомобил троши 16 литара на 100 километара -  причао нам је Бранко Богдановић недавно на сусрету олдтајмериста крај Тисе у Бечеју док је сипао гориво из канистера у запремински мали резервоар свог лепотана. Возим га на смотрама олдтајмера, али провозам га и рекреативно по Новом Саду, обично кад су неке манифестације, и приметим да је радо виђен ауто и да изазива пажњу суграђана.

Бранко Богдановић је познато име међу љубитељима старовременских возила. Својевремено је био члан новосадског Олдтајмер клуба „Ветеран“. Има много возила у својој гаражи, али је само десетак одсто рестаурирано. „Вилис најт“ са којим обилази сусрете није најстарији ауто у његовом власништву.

- Имам „Фијата“ из 1920. године. Све на њему је аутентично, чак и то да је новосадски ауто, као и „Фијатов“ модел из 1913. године, који ми је био  најдражи ауто - искрен је Бранко Богдановић. - То је изузетан аутомобил, али сам пре петнаестак година морао да се растанем од њега. У Новом Саду је вожен до 1928. године, а онда је паркиран у једној чувеној радионици, где је рађена рестаурација каросерије. Био је у једном боксу са још пет „Фијатових“ модела. Пре, за време и после Другог светског рата нису били вожени, да их разне војске не би унаказиле. Власник је умро 1973. године, његов син је био парализован и није могао да вози, па смо их, после његове смрти 1998. године, другари из Олдтајмер клуба „Ветеран“ и ја купили. Ја сам узео два модела. Старијег сам, већ сам нагласио, морао да се одрекнем. Мењао сам га са једним колекционарем из Холандије за овај „Вилис најт“, а он га је убрзо удомио за велики новац. Тако сам 2005. године изгубио свог мезимца, а дошао до новог љубимца, који је 2010. године у добром стању стигао у Србију.

Просто је невероватно како су поједини аутомобили стари више од пола века очувани. Занимало нас је како се колекционари сналазе за делове.

- Добра информисаност и сарадња олдтајмериста одигра велику улогу. Уз то, има врсних мајстора. Ваља имати на уму да је ондашња механика, у односу на данашњу, била доста скромна. Са данашњом технологијом, мала привреда може да уради сваки део – каже  Бранко Богдановић.

Додајмо да је овога пута „Вилис најт“ био паркиран у вршњачком амбијенту, крај две године старијег дворца Богдана Дунђерског.

В. Јанков