Priča o braći Kudrić, fudbalerima iz Bačkog Gradišta

Dvojica naslednika su oslonac Gradištanaca, dok je najmlađi član porodice u omladinskom pogonu superligaša TSC-a iz Bačke Topole. Lopta im je glavni rekvizit, sportske teme prednjače u svakodnevnim razgovorima, a ovih dana, u nedostatku prvenstvenih utakmica, akcenat im je na individualnim treninzima.

- Ponosan sam na njih, sazreli su brže od mnogih vršnjaka - rekao je tata Goran. - Vaspitani su da se samo radom bore za mesto pod suncem, često im ponavljam da ništa ne pada s neba i da sve u životu mora da se zasluži. U fudbalu su od malih nogu, supruga Nataša i ja pružamo im podršku i redovno gledamo njihove utakmice. Idu dobrim putem, bitno je da izrastu u čestite ljude. Teško nam je bez fudbala ovih dana, ali zdravlje je na prvom mestu i svi moramo da damo doprinos u ovoj situaciji, tako što ćemo se ponašati disciplinovano, shodno savetima lekara.

Najstariji od trojice sinova je David, rođen je drugog oktobarskog dana 1997. godine. Veran je Vojvodini, nije menjao klupske boje, a igra na poziciji štopera.

- Kao prvo dete u familiji, sećam se da bi, čim bi neko od nas prohodao, najpre šutirao loptu, pa ne čudi činjenica da smo nas trojica u fudbalu od malih nogu. Kod trenera Vojina Živkovića i Radeta Ćirića, bili smo do 2008. godine. Dosta toga smo naučili i od Nebojše Sekulića, s kojim je u školi fudbala sarađivao i Branislav Dokić. To je bio jedini period kada smo trenirali zajedno, jer su nam se kasnije, shodno razlici u godinama, razdvojili i fudbalski putevi – istakao je David Kudrić, štoper Vojvodine (BG).

Dve godine mlađi Nenad, krajem aprila proslaviće 21. rođendan. Prošle sezone je dao ogroman doprinos istorijskom uspehu Gradištanaca, ovekovečenim u plasmanu na vojvođanski ‘’Sever’’. Postigao je 30 golova u prvenstvu, uz šest pogodaka u Kupu. 

- U dresu Bečeja sam igrao pionirsku i kadetsku Kvalitetnu ligu Vojvodine. S prvim timom sam trenirao godinu dana, ali nisam imao željenu minutažu, pa sam se vratio u Vojvodinu, jer smatram da je mladom igraču bolje da ima kontinuitet na terenu makar i u nižem rangu, nego da sedi na klupi. Za dve godine smo preskočili dva ranga, a mojih golova ne bi bilo bez pomoći saigrača – dodao je Nenad Kudrić.

Nenad Kudrić je na meti mnogih klubova. Njegov golgeterski potencijal potkrepljuje podatak da je tokom sezone 2017/2018 mreže rivala zatresao čak 40 puta. Pre prinudne pauze, za 1068 minuta u višem rangu, dodao je 12 recki na impozantan saldo. Računajući i prošlu sezonu, učinak je impresivan – 88 golova.

- Izdvojio bih pogodak iz Čelareva, baš uoči prekida aktuelnog prvenstva, kada smo protiv ČSK Pivare stavili tačku na seriju poraza.  Izgradio sam prostor za udarac i levicom, s 25 metara, pogodio “malu mrežu” - sa zadovoljstvom se prisetio Nenad.

Najmlađi Igor može da igra na poziciji desnog beka, ali dobro se snalazi i u veznom redu. Rođen je 2001. godine, posle nastupa za Bečejce u Kadetskoj ligi Vojvodine, promenio je pravac i već tri godine je član TSC-a. S omladincima superligaša iz Bačke Topole izborio je plasman u Omladinsku ligu Srbije, dok je s prvim timom tri puta bio na pripremama u Turskoj i Austriji.

- Za prvi tim sam nastupao u prijateljskim utakmicama, dok još čekam debi u zvaničnom superligaškom susretu. Bio sam u protokolu za dvoboje s Vojvodinom, Partizanom i Čukaričkim, a to je privilegija, imajući u vidu jaku konkurenciju. Lepo mi je u TSC-u, sve je pod konac, uslovi su sjajni, pa mladi igrači imaju mogućnost da napreduju. Po programu iz mog kluba treniramo individualno, održavamo formu koliko je to moguće, i nadamo se da ova pauza neće dugo trajati – podvukao je Igor Kudrić.

M. Menićanin