Na oko 20 km od Novog Sada smešten je RAJ ZA LJUBITELJE EKSTREMNIH SPORTOVA Iskusni instruktori padobranstva poručuju: Ko jednom POLETI S ČENEJA, teško da se neće zaljubiti u ovaj neverovatan sport

Reč je o školi padobranstva “Skydiving” i Udruženju sportskih padobrananaca “Novembar -Siera”. 
 

Učenici vrlo rado dolaze da nauče nešto više o ovom neverovatnom sportu u koji se nije teško zaljubiti. 
 

Ko se jednom okuša u padobranstvu, vrlo rado ostaje da unapredi svoje znanje i veštine. 
 

Istruktori padobranstva u ovoj školi imaju višegodišnje iskusto i više stotina skokova, tako da oni koji dođu na obuku imaju sigurnost.

Trenutno su aktuelni tandem skokovi koji se održavaju sa instruktorom, a obuke za nove padobrance traju dva dana i prolaze bez ijedne povrede. Mnogima je verovatno kada čuju da se neko bavi padobranstvom veoma čudno, ali kada se upoznaju sa ovim zanimljivim sportom, ostanu  pozitivno iznenađeni.

Padobranstvo se smatra jednim od najmlađih sportskih veština. Ima veoma bitan značaj u vojsci, a kasnije se svrstava među hobije. Prvi zvanični padobranski skok na prostorima tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izveo je francuski padobranac Berenže (1925. godine na beogradskom hipodromu), dok je prvi naš domaći skok izveo potporučnik Dragutin Dolanski 2. septembra 1926. godine.
 

O samom konceptu škole, padobranstu i obuci padobranaca, za naš sajt govorio je instruktor i osnivač škole Aleksandar Momčilović, dok je njegov otac iskusni pilot, a supruga je zadužena za organizaciju tandem skokova i vođenje društvenih mreža. 
 

Ja sam se u principu ovde i rodio. Došao sam iz porodilišta. Bavim se padobranstvom celog života. Počeo sam da skačem 2005. godine. Imao sam neke pauze, 2015. godine sam počeo da radim na brodu. Tada sam počeo da štedim novac kako bih ostvario svoj san mi je bio da naprvim ponovo tu školu. Kupovali smo padobrane, tandem padobrane, avione i sve ovo ostalo.  Sve ovo što vidite i što mi organizujemo, organizuje nas par. Milana je zadužena za veb stranice, Instagram, društvene mreže. Takođe radi na organizaciji tandema, dok sam ja više zadužen za učenike uz organizaciju ostalih instruktora. U ovom poslu ne postoje prečice, nabavljamo gorivo, ulja, delove sve što je neophodno kako bi škola i padobranstvo funkcionisalo. Pretežno sva naša oprema je američka, ništa se ne proizvodi u Srbiji, tako da preko fejsbuk marketa nabavljam sve ove padobrane i delovde. Ovde postoji četvoro instruktora, Radivoje je jedan, ja sam drugi. Jedan od druga dva instruktora je pomoćnik instruktora, ima 350 skokova, a Rudolf ima preko sedam hiljada skokova i on je predodređen za tandeme- rekao je Momčilović i opisao po čemu se razlikuje obuka u Srbiji i inostranstvu.

Kod nas obuka traje dva dana. Kroz moje generalno iskustvo i bavljenje padobranstvom, išao sam na sva mesta gde se održavaju padobranski skokovi u Srbiji, ali i u svetu i video sam da neke škole vole to da ubrzaju, da se obuka svede na jedan dan, eventualno na nekoliko sati posle kojih idete na skok. Meni se to nije sviđalo iz razloga jer vaš um nema dovoljno vremena da procesuira sve instrukcije koje za kratko vreme dobijete i vi u principu idete dosta nespremni na sam skok. Primetio sam da zbog toga dolazi do dosta povreda. Zbog toga sam ja rešio kada pokrenem školu da obuku držim dva dana. Jedan dan se dolazi preko nedelje na teorijski deo, odnosno slušanje. Podelili smo ga na tri dela, prvi je pokazivanje padobrana i njegove funkcije, način na koji se otvara i kako se aktivira. Imamo vandrednih procedura to je na metalnom trenežeru u manjoj prostoriji. Tu vežbamo sve situacije koje se mogu desiti u vazduhu, jer u vazduhu nema ko da vam pomogne već vi sami odgovarate. U slučaju pogrešnih situacija ili nečeg drugog što može da vam se dogodi, učimo vas kako da pravilno odreagujete i da otvorite glavni padobran i da se spustite sa rezervnim. Od 2022. godine kada je otvorena škola, nijedna se rezerva nije otvarala i nije se niko povredio.
 

Trenutno ima negde oko 50 aktivnih padobranaca, s tim da od njih 15-16 imaju dozvole, a ostali su još uvek učenici, tako da sa vremena na vreme kada im finansije dozvole, oni dođu i skaču. Drugi deo je odvajanje od aviona. Može se desiti da kada dođete gore da kažete da ste se uplašili ali jako je bitno da budete sigurni i da proces ne prestaje. Sve se to svede na nekih desetak sekundi koliko vam treba da izađete iz aviona. Kada ste se odvojili od aviona, padobran već kreće da se otvara. Treba mu otprilike neke dve sekunde da se otvori. Vožnja padobranom kroz vazduh izgleda kao neka brzina skutera, kao da se vozite skuterom po nebu. Padobran ide nekih sedam metara u skundi napred, to je nekih 2o kilometara na sat, i ide pet metara na dole svake sekunde. Kada idete na prizemljenje, povlačite obe komande i na kraju se spustite ne postoji praktično udarac prizemljenja.  

O tome šta zbog čega je odabrao padobranstvo i kako izgleda, pričao je jedan od iskusnijih padobranaca i instruktor, Rudolf Šoš.
 

Padobrastvom sam počeo da se bavim pre dvanest godina kada sam završio osnovnu padobransku obuku. Ovde na Čeneju sam evo već treću sezonu od kako smo pokrenuli ovaj klub. Radimo sa učenicima, sportistima tandemsku obuku sa visine od 3.000 metara. Oduvek sam voleo ekstremne sportove. Dolazio sam na Čenej kao mlad dečko bez ikakvog iskustva- rekao je on pa dodao, šta mu je najizazovnije u padobranstvu.  
 

Ceo taj proces, od pripreme, od izvlačenja aviona, pregledanja opreme, od obučavanja studenata. Sve je to izazov sam po sebi u kom se treba obratiti sto i jedan posto pažnja na sve. Najzanimljiviji deo je kada uđemo u avion i popnemo se na 3.000 ili 4.000 metara i kada se spremamo za najuzbudljiviji deo-skakanje. Ceo proces traje između 20 do 30 minuta, zavisi od visine. Na 3.000 metara se avion popne za nekih 20-30 minuta I onda imamo slobodan pad od 45 sekundi, sa 4.000 metara traje skoro ceo minut. Onda otvaramo naše padobrane na 1.200 metaranadmorske visine i posle toga idemo u taj naš finalni deo gde prizemljujemo padobrane na određeno mesto gde su postavljene strelice i zastavice. Postoji znak koji žargonski zovemo padobranska kobasica uz pomoć kog određujemo jačinu vetra i prilaz aerodromu. 

Padobranci koji imaju licence A,B, C, D mogu da skaču širom zemlje i imaju priliku da se usavršavaju. Oni su iskusni instruktori. Šoš je pričao o takmičenjima u Srbiji. 

Postoje tri veća takmičenja, to su državno i republičko takmičenje. Svake godine se menja lokacija. Nekad bude aerodrome Ečka, nekad kod nas na Čeneju, aerodromu u Nišu. Tu imamo jedan naš tim. Zanimljivo je da na tom takmičenjupostoji jedan zadatak koji takmičari moraju da pogode.Već pri samom skoku sa visine od 1.200 metara, padobranci otvaraju padobrane i pogađaju krug od 30 cm, koji se zove palačinka. Na takmičenju su ugrađeni senzori, a takmičari na ovaj zadatakodgovaraju vrlo uspešno. Krug nula je tačka od 1 cm ili 0, 5cm koji oni moraju da dotaknu da bi osvojili maksimalan broj poena. 

Rudolf je istakao da za tandem padobrane ne treba lekarsko uverenje, već da je potrebna jaka želja da se skoči ki da priprema za tandem skok traje oko 15 minuta i da se učesnici vrate vrlo zadovoljni.