Milanu Nenadiću „Žička hrisovulja”

Odluku je u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ doneo žiri u sastavu: Vladimir Jagličić (u svojstvu prethodnog dobitnika), Dejan Aleksić, mr Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Hamović (predsednik).

-Prošlost, iz dubine njihovog izrečenog i neizrecivog iskustva, došla je iznova po svoje i ne prolazi. Dinarski svet iz kojeg potiču održan je i oličen epikom, ali su epiku, u rečeni čas poluvekovnog primirja, zamenili individualni glasovi čiji se naglasci razlikuju, ali koji, svi do jednog, pokazuju da se od pripadnosti svome prostoru ne može pobeći bez težih posledica po sebe samoga. Nenadićev lirski dijalog sa precima neposredan je i bolan, on se oseća potomkom najpre po jednoj zajedničkoj crti, koju izražava davna njegova „Uskočka pesma“:„Ja ne gradim, ja zvučno razaram, / Ja sam ropac posle vašeg krika – navedeno je u obrazloženju žirija.

Milan Nenadić (Grkovci kod Bosanskog Grahova, 1947) autor je dvadeset zbirki poezije među kojima su Stefanos (1971), Opšti odar (1978), Usamljena istorija (1979), Osvetna maska (1981), Drhtanje u svodu (1988), Venac za Gavrila (1991), Utočište (1994), Ugrušak (1997), Divlji bog Balkana (2003) i prevodilac sa rumunskog. Dobitnik svih značajnijih domaćih književnih priznanja, a njegova poezija je prevođena na niz evropskih jezika.

Nagrada koju čine unikatna zlatopečatna povelja i ikona Preobraženja Gospodnjeg,  se po tradiciji dodeljuje u avgustu na Preobraženje u okviru kulturno-naučne manifestacije Žički duhovni sabor, koja se već 29 godina održava u Kraljevu i manastiru Žiča, ali još nije odlučeno da li će i ove godine biti tada održan.

           N. P.