SLAVIMO VEK OD LAZAREVOG ROĐENJA – Vozarević, moderni alhemičar koji je u doba uranilovke stvorio svoju tehniku i stil OSIM ČETKICE, GLAVNO ORUĐE BILI MU LET-LAMPA I KISELINE
Ekscentričan, uporan i mističan, osobenim stilom najavio je kibernetičko i informaciono doba. Vozarevićevim slikama nisu odoleli ni Rokfelerovi, uvrstivši ih u svoju kolekciju umetnina. Sada, 100 godina od Lazarevog rođenja, publika može da zakorači u njegov svet kroz monografsku izložbu „Galerija u gostima”.
Lazar Vozarević je najveći deo života proveo u Beogradu, ali to ne znači da rodnu Sremsku Mitrovicu nije osećao kao svoje prisno mesto, kojem je zapravo i želeo da ostavi svoj legat – dela iz svih stvaralačkih faza, koja čine 21 crtež i 59 slika.
Njegovo izuzetno kompleksno stvaralaštvo bilo je omeđeno dramatičnim događajima na društvenom i ličnom planu: obeležila ga je prerana smrt oca, bolest u mladosti, školovanje u ratnim uslovima, učešće na Sremskom frontu, rad u ateljeu na Starom sajmištu, logoru tokom Drugog svetskog rata, napominje istoričarka umetnosti Marija Vukajlović u mitrovačkoj Galeriji „Lazar Vozarević”.
– U umetnosti je tražio racionalnost i konstruktivnost, red koji često u životu nije nalazio – dodaje sagovornica.
Dok je kao student razvio poseban odnos prema Sezanu, po završetku Likovne akademije počinje svoj put u modernizam, kao neku vrstu kompilacije različitih stilova, u sadejstvu sa našom srednjovekovnom tradicijom, a uz neprikosnoven autoritet Pabla Pikasa.
– On je zapravo projavio umetnost ikonopisa sa dominacijom zlata, površina na kojima se vide tragovi čađi, vremena, prašine, zapravo trajanja, pokazujući da tradicija nije u koliziji sa modernim i da upravo služi kao amalagam za inovaciju – objasnila je Vukajlovićeva. – Slika koja privlači veliku pažnju je najveće delo u našoj kolekciji „Čovek u prostoru”, kojim je želeo da prevaziđe ono što je do tada radio. Godinu 1960. posvetio je istraživanju stila informel. Upotrebljavao je različite neslikarske tehnike i prakse: tretiranje površine različitim kiselinama, spaljivanje let-lampom, apliciranje bakarnih ploča i tapetarskih nitni, nanošenje raznih vrsta lepkova, bitumena, peska, žica, pored uljanih boja. Nažalost, fascinacija takvim postupkom učinila je da poživi tek 43 godine: smatra se da je smrt nastupila kao posledica trovanja krvi štetnim isparenjima.
Umetničkom impresijom uspeo je da oduševi i svetsku scenu, te je na devetom bijenalu u Sao Paulu 1967. godine porodica Rokfeler otkupila dve njegove slike.
– Iz njegovih intervjua možemo videti da je dosta razmišljao i javno govorio o položaju umetnika u socijalističkom društvu, koje je imalo kolektivistički duh i samim tim bilo nepovoljno za umetničke slobode kojima je Vozarević težio. Često je napominjao da su suočeni sa egzistencijalnim problemima, a on je želeo nešto više. I uspeo je uprkos okruženju uranilovke. Dosta je izlagao u Bariju, Rimu, Veneciji, kasnije u Briselu, stigao do bijenala u Aleksandriji, Tokiju i San Paulu. I čini se da je bio više cenjen i priznat u svetu nego kod nas, u sredini koja još uvek nije razumevala izraz kojim je zapravo najavio kibernetičko i informaciono doba kroz geometriju, optičku umetnost i ponavljanje apstraktnih elemenata – objašnjava.
Lazar Vozarević je, dodaje, bio veoma samouveren i uporan u ostvarivanju svojih uverenja, bez obzira na sve kritike ili prepreke.
– Kao profesor na Likovnoj akademiji bio je dosta strog i zahtevan, ali je ipak dozvoljavao studentima da razviju lični stil. Insistirao je na tome da pokažu trud, prevaziđu uzore koje koriste kao podsticaje, te da na delo primene nešto iz umetnosti vlastitog tla. Nažalost, nema mnogo naslednika njegovog stila – primećuje. – Može se reći da će njegovo vreme tek doći, da će se izučavati i biti na neki način tačka od koje se počinje u nekoj nacionalnoj umetnosti.
Galerija u gostima
Povodom obeležavanja sto godina od rođenja Lazara Vozarevića (1925–1968), jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog i jugoslovenskog modernog slikarstva, Galerija Matice srpske u saradnji sa Galerijom „Lazar Vozarević“ iz Sremske Mitrovice priređuje monografsku izložbu „Lazar Vozarević. Galerija u gostima”, koja će biti otvorena 12. septembra od 20 sati, a moći će da se pogleda do 31. januara 2026. godine.
Pored celokupnog legata, biće predstavljena i dela iz kolekcije Galerije Matice srpske, kao i pet ilustracija Pabla Pikasa iz Narodnog muzeja Srbije i jedno Pikasovo delo iz Ambasade Republike Francuske u Beogradu. Izložbu prate tri video-animacije, koje putem savremenih tehnologija približavaju publici Vozarevićeve uzore i inspiracije za slike „Oplakivanje Hrista”, „Kvadrati” i „Porodica”, kao i tri filma posvećena životu i delu umetnika. Uz to je planiran i raznovrstan prateći program: tematska predavanja o životu i delu umetnika petkom u 19 sati, kustoska vođenja vikendom u 13 i 17 sati, te novi edukativni program za decu „Bio jednom jedan slikar… Lazar Vozarević”.
Učestvovao je u svim važnim događajima tokom 50-ih i 60-ih godina, predvodeći najznačajnije umetničke grupe „Jedanaestorica” i „Decembarska grupa”, koje su shvatile da će udruženim snagama lakše odnegovati novu publiku.
– Posetioci dolaze u našu Galeriju iz raznih gradova, kako zbog Sirmijuma, tako i ciljano zbog Lazara Vozarevića, budući da ove godine slavimo 100 godina od njegovog rođenja, pa i otkad je slika „Krug” otkupljena iz Rokfelerove kolekcije (2022). Sve više ljudi se interesuje ne samo za njegovu umetnost već i za njegovu ličnost. A on je bio jedan ekscentrik usred samoupravnog socijalističkog sistema, koji je od zarađenih para kupio crveni kabriolet i njime se vozio ulicama Beograda. Na početku svog stvaralaštva dosta je slikao noću. Zbog toga su njegove slike inspirisane Pikasom bile dosta dekolorisane. U emformel fazi, znamo, recimo, da se zatvarao u atelje, ne želeći da bilo ko vidi način koji je dolazi do rezultata. Nalazimo, recimo, da nije radio istovremeno više slika, osim dok je stvarao „Velikog kockara” i „Čoveka u prostoru”, zbog velikih dimenzija. Nije pravio skice, niti ostavljao delo dok ga ne završi, niti je ikada pričao unapred o njemu upravo iz namere da iživi svoju ideju. U tom smislu, možemo ga smatrati nekom vrstom modernog alhemičara i mističnog umetnika koji sam stvara svoju tehniku i svoj stil, mimo pogleda bilo koga – zaključuje sagovornica.
Projekat „Putovanje kroz istoriju i prirodu Sremske Mitrovice“ realizuje Dnevnik Vojvodina Pres, a sufinansiran je iz budžeta Grada Sremska Mitrovica-Gradska uprava za kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
