СЛАВИМО ВЕК ОД ЛАЗАРЕВОГ РОЂЕЊА – Возаревић, модерни алхемичар који је у доба ураниловке створио своју технику и стил ОСИМ ЧЕТКИЦЕ, ГЛАВНО ОРУЂЕ БИЛИ МУ ЛЕТ-ЛАМПА И КИСЕЛИНЕ
Ексцентричан, упоран и мистичан, особеним стилом најавио је кибернетичко и информационо доба. Возаревићевим сликама нису одолели ни Рокфелерови, уврстивши их у своју колекцију уметнина. Сада, 100 година од Лазаревог рођења, публика може да закорачи у његов свет кроз монографску изложбу „Галерија у гостима”.
Лазар Возаревић је највећи део живота провео у Београду, али то не значи да родну Сремску Митровицу није осећао као своје присно место, којем је заправо и желео да остави свој легат – дела из свих стваралачких фаза, која чине 21 цртеж и 59 слика.
Његово изузетно комплексно стваралаштво било је омеђено драматичним догађајима на друштвеном и личном плану: обележила га је прерана смрт оца, болест у младости, школовање у ратним условима, учешће на Сремском фронту, рад у атељеу на Старом сајмишту, логору током Другог светског рата, напомиње историчарка уметности Марија Вукајловић у митровачкој Галерији „Лазар Возаревић”.
– У уметности је тражио рационалност и конструктивност, ред који често у животу није налазио – додаје саговорница.
Док је као студент развио посебан однос према Сезану, по завршетку Ликовне академије почиње свој пут у модернизам, као неку врсту компилације различитих стилова, у садејству са нашом средњовековном традицијом, а уз неприкосновен ауторитет Пабла Пикаса.
– Он је заправо пројавио уметност иконописа са доминацијом злата, површина на којима се виде трагови чађи, времена, прашине, заправо трајања, показујући да традиција није у колизији са модерним и да управо служи као амалагам за иновацију – објаснила је Вукајловићева. – Слика која привлачи велику пажњу је највеће дело у нашој колекцији „Човек у простору”, којим је желео да превазиђе оно што је до тада радио. Годину 1960. посветио је истраживању стила информел. Употребљавао је различите несликарске технике и праксе: третирање површине различитим киселинама, спаљивање лет-лампом, аплицирање бакарних плоча и тапетарских нитни, наношење разних врста лепкова, битумена, песка, жица, поред уљаних боја. Нажалост, фасцинација таквим поступком учинила је да поживи тек 43 године: сматра се да је смрт наступила као последица тровања крви штетним испарењима.
Уметничком импресијом успео је да одушеви и светску сцену, те је на деветом бијеналу у Сао Паулу 1967. године породица Рокфелер откупила две његове слике.
– Из његових интервјуа можемо видети да је доста размишљао и јавно говорио о положају уметника у социјалистичком друштву, које је имало колективистички дух и самим тим било неповољно за уметничке слободе којима је Возаревић тежио. Често је напомињао да су суочени са егзистенцијалним проблемима, а он је желео нешто више. И успео је упркос окружењу ураниловке. Доста је излагао у Барију, Риму, Венецији, касније у Бриселу, стигао до бијенала у Александрији, Токију и Сан Паулу. И чини се да је био више цењен и признат у свету него код нас, у средини која још увек није разумевала израз којим је заправо најавио кибернетичко и информационо доба кроз геометрију, оптичку уметност и понављање апстрактних елемената – објашњава.
Лазар Возаревић је, додаје, био веома самоуверен и упоран у остваривању својих уверења, без обзира на све критике или препреке.
– Као професор на Ликовној академији био је доста строг и захтеван, али је ипак дозвољавао студентима да развију лични стил. Инсистирао је на томе да покажу труд, превазиђу узоре које користе као подстицаје, те да на дело примене нешто из уметности властитог тла. Нажалост, нема много наследника његовог стила – примећује. – Може се рећи да ће његово време тек доћи, да ће се изучавати и бити на неки начин тачка од које се почиње у некој националној уметности.
Галерија у гостима
Поводом обележавања сто година од рођења Лазара Возаревића (1925–1968), једног од најзначајнијих представника српског и југословенског модерног сликарства, Галерија Матице српске у сарадњи са Галеријом „Лазар Возаревић“ из Сремске Митровице приређује монографску изложбу „Лазар Возаревић. Галерија у гостима”, која ће бити отворена 12. септембра од 20 сати, а моћи ће да се погледа до 31. јануара 2026. године.
Поред целокупног легата, биће представљена и дела из колекције Галерије Матице српске, као и пет илустрација Пабла Пикаса из Народног музеја Србије и једно Пикасово дело из Амбасаде Републике Француске у Београду. Изложбу прате три видео-анимације, које путем савремених технологија приближавају публици Возаревићеве узоре и инспирације за слике „Оплакивање Христа”, „Квадрати” и „Породица”, као и три филма посвећена животу и делу уметника. Уз то је планиран и разноврстан пратећи програм: тематска предавања о животу и делу уметника петком у 19 сати, кустоска вођења викендом у 13 и 17 сати, те нови едукативни програм за децу „Био једном један сликар… Лазар Возаревић”.
Учествовао је у свим важним догађајима током 50-их и 60-их година, предводећи најзначајније уметничке групе „Једанаесторица” и „Децембарска група”, које су схватиле да ће удруженим снагама лакше однеговати нову публику.
– Посетиоци долазе у нашу Галерију из разних градова, како због Сирмијума, тако и циљано због Лазара Возаревића, будући да ове године славимо 100 година од његовог рођења, па и откад је слика „Круг” откупљена из Рокфелерове колекције (2022). Све више људи се интересује не само за његову уметност већ и за његову личност. А он је био један ексцентрик усред самоуправног социјалистичког система, који је од зарађених пара купио црвени кабриолет и њиме се возио улицама Београда. На почетку свог стваралаштва доста је сликао ноћу. Због тога су његове слике инспирисане Пикасом биле доста деколорисане. У емформел фази, знамо, рецимо, да се затварао у атеље, не желећи да било ко види начин који је долази до резултата. Налазимо, рецимо, да није радио истовремено више слика, осим док је стварао „Великог коцкара” и „Човека у простору”, због великих димензија. Није правио скице, нити остављао дело док га не заврши, нити је икада причао унапред о њему управо из намере да иживи своју идеју. У том смислу, можемо га сматрати неком врстом модерног алхемичара и мистичног уметника који сам ствара своју технику и свој стил, мимо погледа било кога – закључује саговорница.
Пројекат „Путовање кроз историју и природу Сремске Митровице“ реализује Дневник Војводина Прес, а суфинансиран је из буџета Града Сремска Митровица-Градска управа за културу и спорт. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
