OVAJ GRAD U SRBIJI MOGAO JE BITI POMPEJA BALKANA Jugoslavija odbila da proda Sremsku Mitrovicu arheolozima, meštani građom sa akvadukta popločali put do Manđelosa

Kada uđete u Vizitorski centar „Carska palata”, prvo što čujete jeste šum fontane – njene replike koja je nekada sprečavala prisluškivanje razgovora, a potom pogled pada na maketu nekadašnjeg velegrada.

– Ovde se najbolje vidi koliko je bio glamurozan i značajan u antičko doba – objašnjava turistički vodič Ivana Macurić.

Da su koristili dostignuća koja čak ni danas mnogim ljudima nisu dostupna, otkrivaju ostaci centralnog podnog grejanja: na male stubove postavili bi drugi sloj poda, ispod kojih bi proticao vreo vazduh iz kaljevih peći gde se ložila vatra.

Paralelno sa fontanom nalazi se hodnik koji vodi do centralnog dela gde se nekad uzdizalo stepenište. Ono nam kazuje da su Rimljani i pre skoro 2.000 godina imali zgrade od čvrstog materijala, i to na više spratova.

Najveća prostorija koja se vidi na lokalitetu jesu terme iliti kupatila koja su koristili imperator i njegova porodica, a gde je pronađeno preko 350 kvadratnih metara mozaika.

– A tu imamo jednu tajnu: pošto su pratili modu i izuzetno vodili računa o enterijeru, svaki car bi po dolasku postavio novi sloj mozaika preko prethodnog. Danas, kad god dozvole uslovi, ljudski i novčani, jedan deo mozaika se sredi i postavlja na zid. U našoj maloj galeriji mozaika najlepši prikazuje boga Merkura. To je jedini figuralni ljudski prikaz ovde pronađen i preko njega se nalazi pozlata. U prstenovima koji su prazni nekada su bila ostala božanstva Panteona, ali je to uništeno još u antičkom periodu – kaže sagovornica. 

Sirmijum je podignut pre dve hiljade godina i jedino je mesto na današnjoj teritoriji Srbije koje je uživalo status kolonije – najvišeg gradskog ranga u Rimskom carstvu.

– Zabeleženo je da je i Marko Aurelije u svojim pohodima prema Dunavu boravio jedno vreme u Sirmijumu i započeo gradnju prve palate. Kako navode neki istorijski izvori, on će ovde i umreti od kuge, a upravo njemu u čast 1. i 2. avgusta organizovali smo festival „Lux Aurelius” – dodaje sagovornica.

Od imperatora koji se ovde rođeni ističu Trajana Decija, Aurelijana, Maksimilijana Herkulija, Proba, Konstancija Drugog, sina Konstantina Velikog, i Gracijana: dva su bila plemenitog roda, a četiri se domogla trona izgradivši uspešnu vojnu karijeru.

– U to vreme Rimskim carstvom su upravljala četiri cara, a Sirmijum je dodeljen Gaju Galeriju, rođenom nedaleko od današnjeg Zaječara i poznatom po tome što je podigao Feliks Romulijanu, koja je pod zaštitom Uneska. Kasnije se Galerije povlači ka jugu i pravi od Soluna svoju prestonicu. Sirmijum je imao sve što je jedan bitan grad u to vreme morao da poseduje: hram, terme, akvadukt odnosno vodovod, te bedeme koji su sprečavali upad varvara – napominje.

– Uz zapadni bedem nalazila se zanatsko-trgovačka četvrt, koja je danas lokalitet na otvorenom gde se najčešće održavaju manifestacije. Car je živeo na jugu, u palati između hipodroma i reke Save, koja nije predstavljala samo jedan objekat, kako mnogi misle, već čitav kompleks međusobno povezanih zgrada. Otkrivena je slučajno, pre šezdesetak godina, prilikom iskopavanja temelja za jednu zgradu. Nakon što su pronađeni ostaci, dalja gradnja se zaustavlja kako bi arheolozi krenuli sa prvim sistematskim istraživanjima. Ona su završena pre nekih 16 godina i od tada imamo Vizitorski centar, te počinje naplaćivanje ulaznica, prodaja suvenira i rad kafića, kojem se trenutno pronalazi druga namena. Ulaznice se kreću od 200 do 1.000 dinara, u zavisnosti od toga da li je poseta individualna ili grupna, sa vođenjem, bez vođenja, na srpskom ili engleskom – objašnjava. 

Sveti mučenici

Kako bi se obračunali s hrišćanima, Rimljani počinju da sprovode pogubljenja na javnim mestima – trgovima i mostovima. 

– Među mučenicima koji su tako okončali, a prikazani su na freskama u Carskoj palati, bio je i Sveti Irinej, prvi zvanični episkop Sirmijuma. Upravo po njemu nazvan je drugi most, izgrađen pre 30 godina kako bi povezao Mačvansku i Sremsku Mitrovicu. Drugi u nizu jeste Sveti Dimitrije, đakon po kojem grad nosi ime. U srednjem veku, kada je podignut manastir Svetog Dimitrija, grad je preimenovan u Civitas Sancti Demetrii, što znači grad Svetog Dimitrija. Kasnije je dobio naziv Dimitrovica, pa Mitrovica i pre nekih sto godina Sremska Mitrovica. Ovde imamo Svetu Anastasiju, Rimljanku koja je živa spaljena. Njen pepeo se čuva u mitrovačkoj rimokatoličkoj crkvi Svetog Dimitrija. Freske su nove, ali su tu da bi povezale istoriju grada i ukazale na to da je kultura na kojoj počiva Evropa, u stvari, hrišćanska – kaže Ivana Macurić. 

Mitrovčanima je, navodno, nuđeno da se, u zamenu za sve ovo bogatstvo koje se nalazi skriveno ispod kuća i zgrada, a vapi za arheološkim istraživanjima, izgradi novi grad u blizini.

– Urbana legenda kaže da je 70-ih godina američki biznismen našeg porekla ponudio SFRJ da se jedan deo grada iseli i da se od toga napravi moderna Pompeja. Međutim, to je vrlo diskutabilno pitanje. Pet lokacija sa ostacima Sirmijuma sasvim je dovoljno za jednu prezentaciju. Mitrovica, kao moderan grad, nastala je u 18. veku. Ako ćemo iskreno, mnoge evropske države u tom trenutku nisu ni postojale. U centru se, recimo, nalaze vojne zgrade graničara, zahvaljujući kojima je ostvarena mogućnost življenja Srba na ovom prostoru. Ne bih se složila sa tim da bi takve objekte trebalo uništiti da bismo prikazali samo antičko nasleđe – dodaje Macurićeva.

Znači li to da ni priča o akvaduktu i putu za Manđelos nije verodostojna?

– Akvadukt je bio dugačak 15 kilometara i kretao od izvora koji zovemo Vranjaš. On može da se vidi na maketi u Carskoj palati. To je ova dugačka bela „gusenica” koja je dovodila čistu pijaću vodu: jedan krak je išao do termi, drugi do Carske palate. Uništen pre nešto više od 100 godina, od strane lokalnih vlasti koji su želele da oslobode taj prostor za novogradnju i da iskoriste kamen kao gradivni materijal za popločanje puta. To jeste greota, ali moramo shvatiti da je to bilo drugačije vreme, vreme nacionalnog buđenja. Možemo da se okrenemo sad i temi hipodroma, koji je na isti način, od srednjeg veka do danas, skoro nestao, tako da ga ne možemo videti golim okom – napominje sagovornica.

Projekat „Putovanje kroz istoriju i prirodu Sremske Mitrovice“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansiran je iz budžeta Grada Sremska Mitrovica-Gradska uprava za kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.