Одлуку је у краљевачкој библиотеци „Стефан Првовенчани“ донео жири у саставу: Владимир Јагличић (у својству претходног добитника), Дејан Алексић, мр Ана Гвозденовић, Милош Милишић и Драган Хамовић (председник).
-Прошлост, из дубине њиховог изреченог и неизрецивог искуства, дошла је изнова по своје и не пролази. Динарски свет из којег потичу одржан је и оличен епиком, али су епику, у речени час полувековног примирја, заменили индивидуални гласови чији се нагласци разликују, али који, сви до једног, показују да се од припадности своме простору не може побећи без тежих последица по себе самога. Ненадићев лирски дијалог са прецима непосредан је и болан, он се осећа потомком најпре по једној заједничкој црти, коју изражава давна његова „Ускочка песма“:„Ја не градим, ја звучно разарам, / Ја сам ропац после вашег крика – наведено је у образложењу жирија.
Милан Ненадић (Грковци код Босанског Грахова, 1947) аутор је двадесет збирки поезије међу којима су Стефанос (1971), Општи одар (1978), Усамљена историја (1979), Осветна маска (1981), Дрхтање у своду (1988), Венац за Гаврила (1991), Уточиште (1994), Угрушак (1997), Дивљи бог Балкана (2003) и преводилац са румунског. Добитник свих значајнијих домаћих књижевних признања, а његова поезија је превођена на низ европских језика.
Награда коју чине уникатна златопечатна повеља и икона Преображења Господњег, се по традицији додељује у августу на Преображење у оквиру културно-научне манифестације Жички духовни сабор, која се већ 29 година одржава у Краљеву и манастиру Жича, али још није одлучено да ли ће и ове године бити тада одржан.
Н. П.
