ИНЂИЈА ЈЕ НАЈБОЉЕ МЕСТО ЗА ПОРОДИЦУ, ЖИВОТ И РАД Председник општине Марко Гашић: Индустријске зоне постају тесне због економског препорода, незапослених скоро да нема ЕВО ШТА СВЕ НУДИ ОВАЈ ВОЈВОЂАНСКИ ГРАД

Први човек Инђије Марко Гашић каже за „Дневник” да је то логичан след догађаја будући да су влада Републике Србије и председник Александар Вучић препознали Инђију као нову, модерну, високотехнолошку индустријску зону.

Прву фабрику у новој зони која ће бити паралелна са ауто-путем, иза аутлет центра и новоотвореног аквапарка, градиће најуспешнија светска компанија за израду литијумских батерија

– Републичка влада покренула је велики пројекат са кинеском компанијом Минт који у Србији предвиђа три високотехнолошке зоне или парка – у Инђији, Ћуприји и Лесковцу. Прва кинеска компанија која ће у оквиру тог пројекта пословати у Инђији простираће се на 35 хектара, од близу 300 хектара, колико ће будућа зона обухватати. Предвиђа се њено опремање новом инфраструктуром, што је иницирано још пре две године, а следеће се очекује почетак радова. Прву фабрику у тој новој зони која ће бити паралелна са ауто-путем, иза аутлет центра и новоотвореног аква парка, градиће најуспешнија светска компанија за израду литијумских батерија. Сто милина евра је вредност те инвестиције. Радујемо се томе јер то значи огроман прилив новца. Постављање камена темељца очекујемо крајем октобара, а завршетак градње у новембру следеће године. Првобитни план је да у тој фабрици ради 250 радника. Та компанија отвара врата у новој пословној зони, после чега се можемо надати доласку и многих других фабрика на тих 300 хекатара земљишта.

Сведоци смо економског препорода Инђије, који је текао таквим интензитетом да садашње индустријске зоне постају тесне. Које компаније послују у Инђији, колико радника упошљавају и има ли најава за долазак нових?

– Тешко је побројати, али неке од њих су Тoyo tires, Кемоимпекс, Индофуд. Компаније запошљавају од 450 до 850 радника. Компанија IGB Automotive, коју је преузео амерички Леони упошљава 2.200 радника. Процес власничке трансформације је у њој  у току и осавремењава се технологија, али се задржава затечена радна снага. Домаће компаније, њих десетак, запошљавају од 80 до 350 људи. Фармина компанија упошљава 700 радника и планира да дуплира пословање. Затвара пословнице у свету и планира да све пребаци овде, у Инђију. За три до четири месеца она ће почети да проширује своје капацитете. Заиста је изузетно развијена привреда. Драго ми је да поред ових бројних иностраних, доста локалних, породичних фирми које постоје деценијама раме уз раме са новопридошлим, послују успешно.

Шта  Инђију чини привлачном за инвеститоре?

– Заслуге за то могу се приписати привредном духу који влада у месту, позицији коју Инђија  заузима између Београда и Новог Сада, чињеници да је само неколико километара дели од излаза на ауто-пут. Томе ваља додати и близину брзе пруге, као и да се на неколико десетина километара налази аеродром. То су аргументи који Инђију чине примамљивом за компаније. Значајну улогу игра и локална администрација, која је уиграна и може врло брзо да изда све дозволе и одговори на све потребе инвеститора. 

У Инђији готово да нема незапослених. Стопа незапослености је испод 2,5 одсто.
 

Колика је стопа незапослености у Инђији и бележи ли се раст броја становника?

– У Инђији готово да нема незапослених. Стопа незапослености је испод 2,5 одсто. То је категорија становника која ни не планира да се запосли. Неколико последњих година имамо појачан прилив становника из других општина. Када је Тoyo tires дошао много се људи доселило из Пирота и Крушевца у којима је била развијена гумна индустрија. Инђија се шири и развија. Наша обавеза је да испратимо то све са инфраструктуром, да доведемо до сваке куће асфлат, јавну равету, обезбедимо нова места у вртићима.

Како се све развој привреде одражава на општину? Колики је општински буџет?

– Привредни развој Инђије неминовно се одражава на пораст буџета, повећање прихода од зарада запослених, као и на пораст прихода од пореза. Свака компанија или зграда која се гради значи велики прилив пара у наш буџет. У општинском буџету 2016. године када је Српска напредна странка преузела власт у Инђији, је било милијарду и по динара, до пре две године буџет је износио три милијарде, а сада је у општинској каси више од четири милијарде динара. Он константно расте и врло брзо ћемо достићи и пет милијарди. То нам даје могућност да улажемо у инфраструктуру – у изградњу и реконструкцију улица, стаза, проширење јавне расвете, ископе нових бунара... Много смо уложили последње две године у нове бунаре и повезне цевоводе. Доста дечјих паркова и игралишта градимо. Пуно улажемо и у вртиће. Готово сваки вртић смо или реконструисали или проширили, а сада градимо објекат од 2.000 метара квадратних са пола милијарде динара из сопственог буџета. Требало би да следеће године буде завршен и моћи ће да прими 240 малишана. Његовом изградњом мислим да ћемо листу чекања анулирати. Вртић је бесплатан у нашој општини. Све то поспешило је станоградњу. Једном месечно неки од инвеститора почиње да гради зграду. У овом тренутку имамо 11 зграда у изградњи. Реч је о зградама између 60 и две стотине станова. Станови се брзо продају и издају. Цена квадрата је сад у Инђији од 1.700 д 2.000 евра по метру квадратном.

Да ли саобраћајна инфраструктура може да поднесе велику фреквенцију саобраћаја, које су сви сведоци? 

– Чињеница је да смо ранијих година направили пропуст не покренувши питање изградње обилазнице око Инђије, али се надам да ни сада није касно за то. Мораћемо што пре да радимо на томе, јер нам је то једини начин да из центра изместимо саобраћај тешких камиона. Олакшавајућа околност јесте да кроз центар пролази белевар што растерећује саобраћај. Боримо се са недостатком паркинг места. Пре неколимо месеци смо у самом центру увели зелену зону на око стотину паркинг места, што значи да је ту дозвољено паркирање најдуже два сата. Планирамо и градњу гараже у централном језгру од чега очекујемо побољшање ситуације са пркирањем возила. 

Постоје ли нерешени инфраструктурни проблеми у седишту општине, а какава је ситуација у том погледу у селима?

– Десет села чини инђијску општиу. Водовод је дефинитивно највећи проблем којем није посвећено довољно пажње у претходном периоду. У пуној брзини смо то почели да решавамо и сваке године настојимо да ново село прикључимо на градски водовод. Она су имала бунаре који су пресушивали, а појављивале су се и потешкоће око довођења воде из Инђије. Управо завршавамо повезни цевовод за Крчедин. У последње две године направили смо три нова бунара, а сада ћемо их повезати на градски водовод. Завршавамо пројекат за повезни цевовод са Марадиком чиме ћемо и напајање водом тог села трајно обезбедити. Једино место које тренутно нема градску воду јесу Сланкаменачки Виногради. Предстоји нам израда пројекта и на исти начин ћемо је и житељима тог села обезбедити. Кроз пројекат „Чиста Србија“ смо лане у 12 улица у Инђији које нису имале, увели фекалну канализацију, па је седиште општине сада комплетно покривено канализационом мрежом. У Бешки се ове године гради готово 20 километара канализационе мреже. Спремљен је пројекат за Нове Карловце, Јарковце и Љуково и уз помоћ Министарства животне средине ускоро ће и у тим местима почети изградња фекалне канализације. Имали смо среће да је Републичка влада одобрила реконструкцију државног пута кроз Љуково који је био камен спотицања близу десет година. У понедељак су почели радови и за шездесетак дана очекујемо да два километра тог пута буду реконсруисана. Припремили смо пројекат и за изградњу пасареле ка Старој Пазови и могуће је да, колико већ следеће седмице, почну радови. То ће пуно значити  становницима и запосленима у фабрикама које послују у том делу за једноставнији долазак до Инђије.

Модернизација јавног саобраћаја који је бесплатан за грађане један је од потеза садашње гарнитуре на власти. Како и када сте то реализовали?

– Решавање проблема који је постојао у јавном превозу сматрам једним од најбољих резултата за две године мог мандата. То је био један од прироитета, и потешкоћа на које су се најчешће жалили грађани. Имали смо уговор са „Ластом“ више од десет година. Иако је био јефтин превоз, услуга је била лоша. Прво смо успели да обезбедимо новац за тако скуп подухват, а онда ушли у јавно-приватно партнерство са превозником „Стрела“ које је подразумевало увођење десет нових возила у саобраћај. Од 1. априла грађани се возе најновијим аутобусима и то бесплатно. Мислимо да смо тиме изузетно много учинили грађанима и нема дана да нам се за то они не захвале. Кад шетам Инђијом и идем у села то је тема о којој се највише прича. Тачност полазака аутобуса је 99,8 одсто. За све ово време било је свега у неколико случајева кашњења аутобуса. Све се одиграва малтене у секунди. 

Слоган општине Инђија је да је она најбоље место за породицу. Да ли су када су у питању школство и други сегменти живота  испуњени сви услови за тако нешто?

– Трудимо се да се што више чинимо за породице и младе. Општина Инђија додељује студентима стипендије које су међу највишим у Србији. Она износи 20.000 месечно и исплаћује се током целе године. Студенти са наше територије који имају просек виши од 8,5 остварују право на тај вид новчане подршке. Обезбеђујемо и уџбенике за ђаке од првог до четвртог разреда. Много дајемо и за спорт, а највише улажемо у наше младе таленте. Настојимо колико је могуће да бављење спортом њима буде што јефтиније, па чак и бесплатно, тако што општина учествује у суфинансирању. Гледамо да сви спортисти имају бесплатан превоз када иду на такмичења, као и школе и културно-уметничка друштва. Довољно је да се обрате општини и она ће им то омогућити. Много улажемо и у културу. Трудимо се да то буду програми за породицу и децу. У културном ценру се приказују филмови, играју представе, али приметио сам да људима из села не одговара да дођу до Инђије сваки пут, па недостатак таквих садржаја у сеским срединама покушавамо да надокнадимо организовањем манифестација као што су Културно лето, Културна зима, у оквиру којих организујемо бесплатне пројекције. 

У овом тренутку имамо 11 зграда у изградњи. Реч је о зградама између 60 и две стотине станова. Станови се брзо продају и издају. Цена квадрата је сад у Инђији од 1.700 д 2.000 евра
 

Летос је отворен аква парк Панонске терме, а локална самоуправа је најавила градњу пешачко-бициклистичке стазе до њега. Докле се стигло када је тај пројекат у питању?

– Пројекат је у припреми, али парцеле преко којих треба стаза да се протеже  су у приватном власништу и то је био разлог због ког се последњих година одустајало од те  инвестиције. Сада смо одлучно ушли у тај пројекат и врло брзо ће он бити завршен. Мислим да ћемо већ идуће године моћи да га финансирамо и грађанима пружимо 5,5 километара бициклистичке стазе која је битна у првом реду због безбедности, а потом и због аква парка. Поред тога у његовој близини је и аутлет центар, који је годинама препознатљив симбол Инђије, и неопходно је да их спојимо на тај начин са центром Инђије. Надам се и продужетку стазе ка Новим Карловцима и Сланкамену, али за сада је ова деоница приоритет.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.