Helen Džoj: Svetlosnim godinama ispred svog vremena

Ono što je Skali bila za Moldera, Beketova za Kasla, a Bounsova za Buta, u popularnim serijama „Dosije iks”, „Kasl” i „Bouns”, to je i doktorka Ogden za genijalnog detektiva Murdoka. Ravnoteža u opasnom svetu zločina, ali i večita čežnja u ljubavnoj igri „toplo-hladno” čijem se srećnom kraju gledaoci nadaju od 2008. godine kada smo ovaj tandem prvi put videli na malim ekranima.

- Doktorka Ogden, uostalom kao i Murdok mog kolege Janika Bisona, žena je koja je svetlosnim godinama ispred svog vremena. Ona je nešto što ne biste očekivali da vidite ako biste sada otputovali na kraj 19. i početak 20. veka. Za početak – razvedena žena. Takvih tada nije bilo mnogo – poručuje Helen Džoj na početku ekskluzivnog razgovora za Dnevnikov „TV magazin”, dodajući da joj je upravo ta njena odvažnost od prve epizode bila inspiracija, ali i povod da prihvati ulogu.

- Logično je da je i tada bilo razvedenih žena, ali serija nam sugeriše da je u to vreme to bila jedna velika društvena stepenica na koju su smele da zakorače samo najhrabrije. Razvod se smatrao sramotom i podrazumevao je osudu javnosti. Scenaristi su uradili zaista sjajan posao u stvaranju žene koja se nije mogla lako ukopiti u šablone. Ono što je meni najdraže kod lika Džulije je to što ona predstavlja sve one žene koje su tada bile retke, ali su svojom hrabrošću postavile temelje onoga što danas zovemo „ravnopravnost polova” – zaključuje Džojova.

Da li je to i glavni razlog što ste ovoj ulozi posvetili toliko godina?

- Da, zaista uživam u njoj. Dodatno, scenaristi nikada ne prestaju da me iznenađuju sa avanturama u koje se Džulija i njen partner upuštaju iz sezone u sezonu. Nas dve smo započele u mrtvačnici, produžile putešestvije u svet psihijatrije, a potom smo se u narednim epizodama tokom godina obrele u raznim profesijama. Nikada nam nije dosadno. I to je ono što i nas glumce, ali i gledaoce već skoro deceniju i po drži pred malim ekranima ne dozvoljavajući nam da napustimo magični svet „Merdokovih misterija”.

Koliko ste uspeli da osetite duh vremena u koji je radnja smeštena?

- Sjajno je, pre svega, što smo imali priliku da na setu „ugostimo” mnogobrojne istorijske ličnosti. Tako smo se družili sa Nikolom Teslom, Tomasom Edisonom, ser Konanom Dojlom, tvorcem Šerloka Holmsa, Bafalo Bilom, Henrijem Fordom, Čerčilom i mnogim drugim herojima tog vremena za koje smo pretpostavili da bi se mogli susresti na ulicama Toronta te 1895. Bio je to sjajan način da naučimo ponešto o istoriji. Dodatno, za mene kao ženu posebno su bili izazovni kostimi tog vremena. Kostimografi su zaista vodili računa o svakom detalju za naše haljine i odela glumaca. Ipak, kako je fokus cele serije na onome što je moderno i progresivno za taj period, tako je i naša odeća bila drugačija – smela, autentična, a opet prilagođena početku 20. veka. Uživala sam u Džulijinim haljinama. Čini mi se da su žene danas pomalo zaboravile šta znači biti dama. Zahvaljujući Merdoku posumnjala sam u onu izreku da odelo ne čini čoveka.

Kao što smo već pomenuli serija se emituje od 2008. godine i gledaoci je i dalje sa velikim žarom prate. Može se reći da ima brakova koji kraće traju od hemije koju ste stvorili vi i vaš kolega Janik Bison. Hoćete li nam otkriti vašu tajnu formulu?

- To vam je kao i u životu. Uvek kažem, mi smo svi glumci. Bilo pred kamerama ili u svakodnevnom životu. Imamo neke svoje uloge i izgovaramo tekst koji nam je neko „napisao” – sudbina, bog, život, scenaristi, ko god. Deo uspeha je u sjajnoj energiji koja vlada među glumcima na setu, ali ako tekst nije dobar, i za glumce je nemoguće da se poistovete s likovima i da ih zavole. A ta ljubav jeste formula našeg uspeha. Iskreno volimo taj naš mali svet koji iz sezone u sezonu iznova oživljavamo na setu. 

I hoćete li udovoljiti i nama i gledaocima odgovorom na pitanje koje nas sve zanima – da li će Murdok i doktorka Ogden na kraju konačno biti zajedno?

- Još mnogo toga nas čeka dok njihova priča ne dođe na red (smeh). Na neki način to je i odgovor koji vas zanima, ali koji niste čuli od mene. Istina je da bi zaista bilo glupo povezati ih u prvoj sezoni. Time bi serija bila brzo gotova. Reč je o oprobanom receptu kojim se služe svi producenti. Publika voli to iščekivanje. Stvaranje velike prave ljubavi ima veliku moć, pogotovo kada se rađa malo pomalo. Smatram da smo Janik i ja uradili dobra posao vodeći tu ljubav na ivici svih ovih sezona. Čak i da prođe još ovoliko dok se njih dvoje konačno ne predaju jedno drugom, neće nam dosaditi ta igra ljubavi. Čini mi se da je to i najlepši deo svake veze.

  Šta je veći izazov – raditi na srcu kao žena, ili kao hirurg?

- Zanimljivo je da glumci najčešće nagrade dobijaju kada odglume neke snažne emocije. Bilo da je reč o scenama u kojima plačete, borite se za život, proživljavate neku veliku traumu ili umirete. Istina je da su sve ove stvari za nas glumce najlakše. Mnogo teže je naučiti neki komplikovan hirurški zahvat, paziti da ne pogrešite izgovarajući medicinske dijagnoze, ili naučiti jezik ili akcenat sa kojim do tada niste imali kontakt. To je najteži deo našeg posla.

Da li ikada razmišljate o tome kada ćete se oprostiti sa „Murdokovim misterijama”?

- Začudo, ne. Taj trenutak mi deluje daleko. Međutim, to će se jednog dana dogoditi. Sigurno ću za nekoliko godina osećati veliku nostalgiju za ovom serijom, jer je bila veliki deo našeg života. Ljudi će pamtiti naše junake, jer su duže od 10 godina bili uz njih. A kuda će nas život odvesti posle „Murdokovih misterija” o tome i ne razmišljam. Naučila sam da ne pravim velike planove, jer šta god da odlučite, život vas uvek demantuje. Jedino pravilo za glumca je da u svakoj sledećoj ulozi mora da ponudi nešto potpuno drugačije kako ga se publika ne bi zasitila. Ponekad morate i da šokirate. Ako to podrazumeva da bi trebalo da se skinete pred kamerama, i ako je to nešto što bi iznenadilo gledaoce, onda – zašto da ne. Oni su najvažniji.

N. M.