Trgovanje bitkoinom vrlo klizav teren

Cena bitkoina se survala juče  za 17 posto, pokrenuvši rasprodaju na tržištima kriptovaluta, jer su se investitori unervozili zbog brzog astronomskog rasta njegove cene, a berzanski i grači s kratkim pozicijama pohitali da unovče profit.

Najveća kriptovaluta na svetu pretrpela je najsnažniji dnevni pad u poslednjih mesec dana, spustivši se na 45.000 dolara, javlja Rojters.

Time je pad ove digitalne valute povećan na skoro jednu petinu u odnosu na rekordan nivo od 58.354 dolara, koji je zabeležila u nedelju, mada je cena bitkoina i dalje za oko 60 posto veća u odnosu na početak 2021. godine. Etereu, druga najveća kriptovaluta na svetu po tržišnoj kapitalizaciji, koja se na tržištu često kreće u tandemu sa bitkoinom, takođe je potonuo za više od 17 procenata, na 1.461 dolar, što je za skoro 30 posto manje od njegovog prošlonedeljnog najvišeg nivoa.

Sve ovo samo potvrđuje da se na tržištu kriptpvalutama brzo dobija, ali brzo i gubi.

Generalni sekretar Udruženja banaka je za Tanjug naglasio da će vreme pokazati kako će centalne banke reagovati na omasovljenje takvog proizvoda, ali je za građane važno da znaju da upuštanjem u trgovinu virtuelnim valutama preuzimaju veliki rizik.

„Rizik se ogleda u tome što su njihove vrednosti nestabilne i menjaju se iz dana u dan, a to može da prouzrokuje velike finansijske gubitke“, objašnjava Vasić.

Prema njegovim rečima, kriptovalute bi se sada mogle smatrati nekom vrstom paravaluta i da je za očekivati, kako se bude javljalo više njih i transakcije njima budu veće, da će monetarne vlasti voditi računa o zaštiti građana od rizika koji uzrokuje oscilacija njihove vrednosti.

Da je oprez sa trgovinom kriptovalutama neophodan, više puta je ukazivala i Narodna banka Srbije (NBS).

Iz centralne banke naglašavaju da bitkoin i druge virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja i da ova banka niti drugi organi javne vlasti ne garantuju za njihovu vrednost.

NBS posebno ističe varijabilnu vrednost ovih valuta, te da ovde nije reč o valuti iza koje stoji i za koju garantuje centralna monetarna vlast, već o vrsti privatne digitalne imovine.

Takođe i da virtuelne valute nemaju status valute, niti zakonskog sredstva plaćanja.

Kada je reč o dilemi da li će kriptovalute jednom ipak steći pravo građanstva i postati sredstvo plaćanja, sagovornik Tanjug-a kaže da je to sada teško reći.

„Videćemo. I Evropska unija je u jednom trenutku najavila da će možda izaći sa elektronskim evrom. Da li je to pandan kriptovalutama, ne znam, ali videćemo, vreme će pokazati“.

D. Mlađenović