Zavičajna gozba samo za vakcinisane

Druženje je bilo primereno epidemijskoj situaciji i uz poštovanje preventivnih mera, pa su slasnih zalogaja i evociranju uspomena mogli da se late samo vakcinisani protiv kovida.

– Nije bilo pardona, svi učesnici morali su da pokažu potvrdu  da su dvaput vakcinisani, tako da je naše druženje u zavičaju sasvim bezbedno, a imamo u vidu i da broj obolelih opada i da se situacija poboljšava. Sastav učesnika je svakog proleća gotovo isti, uz neznatne izmene, tako da je svako već navikao i zna gde mu je mesto za trpezom. Okuplja se nas četrdesetak koji se znamo od malih nogu ili smo vezani profesionalno i konjarstvom koje je moj veliki hobi  – pojasnio je domaćin, oralni hirurg dr Srba Petrov, koji već više od tri po decenije živi i radi u Novom Sadu, a rodni grunt u Sanadu redovno održava i obilazi.

A na Molitvenom doručku koji počinje kada već malo ođutri, tačno u 10 sati, a potraje do večeri dok se društvo ne raziđe, jelovnik se ne menja, ili su u pitanju samo finese. Raspoloženje je uvek dobro, bez obzira što se muzičari s vremena na vreme menjaju. Ovog puta  kikindske soliste Milanka Čanka i Draganu Stamenković Brenu, pretili su svirači iz najveće varoši na severu Banata.

Za doručak se prvo serviraju dve vrste slanine, suva i malo suvlja uz mokrinski sir, mladi luk i rotkvice, vruće pite sa sirom, krompirom i zeljanice, pa ko šta voli neka izvoli. Kako vreme odmiče, meni se tako pojačavao specijalitetima koje spremaju provereno vrsni sanadski kulinari. Srneći paprikaš uvek ume dobro da začini Svetozar Jovanov, posle čega uvek ide mali predah uz „salčiće“, domaće kiflice sa pekmezom od kajsija, a za nastavak gozbe za jegnjetinu ispod sača pobrine se Vladan Subotin. Ako sutradan posle obimne gozbe i druženja glava nikog ne zaboli, znači da su se dobrim pokazale rakija od sanadskih šljiva „belki“ i božanske kapljice iz vinskog podruma „Bajilo“ iz Sremskih Karlovaca.

Kasači iz sanadske Štale Petrov imali su dosta uspeha na domaćim hipodromima, a u nekoliko navrata okušali su se na trkama u Budimpešti i Beču. – Najbolje konje koje sam imao oždrebljeni su u mojoj štali, između ostalih najpoznatija grla su Ben Hil, Dolika, Bambi Boj i drugi. Do sada su se u mojoj štali kobile su se ždrebile 15 puta i bolje su mi išli konji iz domaćeg odgoja, nego oni koje sam kupovao, a stizali su iz Italije i Belgije – ispričao je Petrov.

Ljubav prema konjima dr Srba Petrov neguje još odmalena, jer je su konje držali deda Jefta i otac Aleksa, a već dve i po decenije aktivno konjari i drži kasače. U Štali Petrov pre desetak dana kobila Patricija Vej oždrebila je muškog potomka, koji je dobio ime Paša. Kobila Patricija Vej je švedskog odgoja kojoj je sada 25 godina. Ona se na našim hipodromima trkala do svoje desete godine, oždrebila je deset potomaka, od kojih troje u štali Petrov, a mlađani Paša je mamio pažnju učesnika „Molitvenog doručka“. Paša je dobio ime po jednom poznatom pastuvu iz kuće Petrov, iz vremena kada je Srba rođen.

– Zadovoljan sam kako izgledaju i kobila i ždrebe. Kobilu Patriciju Vej nameravam nekom da poklonim jer je zaslužila penziju, neće više iću u pripust za ždrebljenje, već na neko mesto u koje se uverim da su uslovi dobri – rekao je Petrov.

Tekst i Foto: M. Mitrović