NININE MUSTRE Teleprodaja

Ja isto tako ljubazno odgovorim, jer sam uvek ljubazna dok se ne ukaže potreba za drugačijim stavom, a posebno kada je sagovornik neko kome je posao da zivka nepoznate ljude jer trenuno verovatno nema druge opcije u životu i u većini slučajeva nailazi na grubo odbijanje onih koje je slučajno pozvala. A i kada malo bolje razmislim, tih par minuta mog vremena neće mi ne znam koliko zafaliti u životu, a njoj će možda značiti.

U stvari, dopalo mi se to pitanje o prevenitivi. Svi koji pozivaju da nude instant rešenja za ova ili ona stanja poremećaja u organizmu, podrazumevaju da poremećaji postoje, pitanje je samo koliko brzo će da otkriju o čemu je reč. Dakle, ljubazno odgovorim da redovno i veoma posvećeno koristim preventivu. Gospođa je zvučala iznenađeno i zainteresovano me pitala šta koristim. Rekoh joj da se bavim svesnim disanjem, svakodnevnim vežbanjem, idem u prirodu kada god za to imam vremena i prilika, i tamo duboko dišem, šetam, rekreiram se, i nastojim da se hranim zdravo koliko je to moguće.

Dok sam joj sve to nabrajala neskromno sam se zadivila samoj sebi u kojoj meri sam neke zdravorazumske aktivnosti koje većini ljudi koje poznajem zvuče prenaporno i nemoguće za postići i uskladiti, uvrstila u svoj svakodnevni raspored. Te su aktivnosti zapravo postale deo moje svakodnevice. Ne mogu da zamislim da mi dan prođe bez neke od njih, kao što neko ne može da zamisli da mu dan prođe bez gledanja TV-a ili društvenih mreža. Uh, to se nisam setila da joj kažem – da ne gledam vesti, jer svakako sve informacije dođu do mene na ovaj ili na onaj način, jer ako ih upijam direktno, mnoge se informacije pretvore u frustracije. Nisam joj rekla ni da vežbam zahvalnost životu, nisam se baš svega setila.

Kada sam joj ispričala o svojoj preventivi, gospođa je nastavila da bombarduje pitanjima o tome imam li negde neke grčeve, trnu li mi ruke, noge, bole li me zglobovi. Odgovorim joj da imam tek 53 godine i da ne vidim razloga zašto bi me bilo šta bolelo, trnulo, ili se grčilo uz svu malo pre toga navedenu preventivu.

Osetila sam da je u tom trenutku odložila svoj podsetnik sa obaveznim pitanjima i rekla mi da joj je drago što je tako, poželevši mi da tako i ostane. Nisam osetila radost u njenom glasu jer je evidentno izgubila potencijalnog kupca, ali sam osetila iskrenost. Lepo smo se pozdravile i prekinule vezu. Na trenutak sam uobražemo pomislila da sam je inspirisala da preispita svoje navike i da poželi i ona da obrati pažnju na disanje, da se pozabavi rekreacijom i zdravom ishranom, ali brzo sam odustala.

Ljudima ne možemo nametnuti ništa, ako to nije na njihovom putu razvoja, a svako ima svoj put i svoj ritam kojim njime hoda. Samo sam u dobrom raspoloženju sebi još jednom potvrdila da je bolje sprečiti nego lečiti. Iako nove pozive prodavaca „instant rešenja“ moja preventiva ne sprečava, meni je važnije to što mi kvalitet života poboljšava. I zato: viva preventiva!    

Nina Martinović Armbruster