Ništa od obnavljanja zrenjaninske fabrike šešira

Jedna agencija za promet nekretnina ovaj fabrički kompleks reklamira kao poslovni prostor na odličnoj lokaciji, na samoj obali Begeja, na parceli površine 6.700 kvadratnih metara. U oglasu se navodi da je objekat uknjižen.

„Begej” je samo jedno od zrenjaninskih preduzeća koje je tokom tranzicije doživelo neslavan kraj. Fabrika, koja je proizvodila čuvene beretke i druge kape, u finansijskim problemima se našla krajem devedesetih godina prošlog veka, a agonija je nastavljena otvaranjem stečajnog postupka 2002. pred Privrednim sudom u Zrenjaninu. Bio je u pitanju jedan od maratonskih stečajeva koji je završen dvanaest godina kasnije brisanjem „Begeja“ iz registra privrednih subjekata.

Samo zakupci u pogonima

Iako je pogone „Begeja“ 2008. kupilo novosadsko preduzeće „Teliks”, stečaj je nastavljen u odnosu na stečajnu masu, jer je ostalo spornih nekretnina u vlasništvu fabrike, zbog kojih su vođene parnice. Fabrički objekti su Novosađanima prodati neposrednom pogodbom, po ceni od 59,5 miliona dinara.

Za ovu sumu „Teliks” je dobio proizvodne hale „Begeja”, upravnu zgradu, kotlarnicu i radionice u Zrenjaninu, kao i prodavnicu u Aranđelovcu, procenjene vrednosti 246 miliona dinara. Inače, osnovna delatnost „Teliksa” u trenutku kada je kupila fabriku šešira bila je servisiranje i održavanje računarske opreme, proizvodnja računara i instaliranje sistema za video-nadzor. U fabrici nikada nije obnovljena proizvodnja šešira, ali su u njenim pogonima poslovali zakupci.

U međuvremenu je beogradska firma Kapital grupa, u proizvodnim pogonima u Rumi, pokušala da baštini davnašnju slavu zrenjaninskih šeširdžija i obnovi izradu tuljaka i šešira. Premda ovo preduzeće nije imalo ama baš nikakve veze sa „Begejom”, ono je iskoristilo činjenicu da fabrika šešira nikada nije zaštitila svoje proizvode u Zavodu za intelektualnu svojinu. Čak je i na zvaničnoj internet stranici „Kapital grupe”, u posebnom odeljku, bila izdvojena robna marka „begej het”, ili u prevodu sa engleskog „begej šešir”. Međutim, ni ovaj posao nije prošao slavno.

Inače, proizvodnja šešira, tuljaka i beretki u gradu na Begeju datira još iz 1919. kada su braća Dragan očevu radionicu za izradu šešira preselili iz Melenaca u Zrenjanin. Sledeće godine počela je sa radom Fabrika šešira „Braća Dragan”. Krajem tridesetih godina imala je 300 zaposlenih, sa kapacitetom proizvodnje koji je prevazilazio sopstvene potrebe. Zbog toga je fabrika započela plasman tuljaka drugim proizvođačima šešira na domaćem tržištu, ali i da izvozi širom Evrope. Posle Drugog svetskog rata fabrika je promenila i vlasnika i ime, da bi na kraju poslovala pod imenom Fabrika šešira „Begej”. Onda je usledila tranzicija i preduzeće je doživelo tužnu sudbinu, kao i mnogi drugi upropašćeni zrenjaninski privredni kolektivi.

Ž. Balaban