Čuvanje sećanja na putevima srpskih dobrovoljaca

Projekat je do kraja decembra prošle godine realizovan kroz predavanja, besplatne kulturno-istorijske ture i prikupljanje arhivske građe pisama ratnih dobrovoljaca, dok su građani imali priliku da posete dobrovoljačka naselja Tankosićevo, Stepanovićevo i Veternik, vide spomenike, crkve, škole i druge znamenitosti, kao i da čuju priče potomaka dobrovoljaca, koji danas žive u tim mestima.

- Inspiracija za projekat bila mi je proslava stogodišnjice doseljenja srpskih ratnih dobrovoljaca na ove prostore – objašnjava predsednica Udruženja “Život u radosti” Jelena Nikolić. – Na teritoriji Vojvodine je, u procesu agrarne reforme i kolonizacije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1920. do 1940. godine, formirano 201 naselje, a srpski ratni veterani i dobrovoljci naselili su ova područja u potrazi za boljim životom. Po doseljenju nisu dobili ni kuće, ni stoku, već su počinjali na goloj ledini, dok su ih bolesti kosile. Borbenost, životna energija i izrazita međusobna solidarnost učinili su da na ovim područjima izgrade kuće, crkve, škole, sokolske domove i zgrade opština. Aktivnostima u okviru projekta želeli smo da podstaknemo ljude da neguju sećanja i upoznamo ih sa istorijom koja ostaje pomalo zaboravljena, a zaista je važno odati poštovanje precima i na taj način podizati sopstvenu svest.

Da interesovanje ipak postoji pokazao je odziv učesnika projekta, koji su rado obilazili kolonistička naselja i posećivali predavanja na temu „Epistolarna forma i dobrovoljci“ u Digitalnom omla-

dinskom centru, a bilo je i onih koji su se na licu mesta prisetili priča koje su slušali od svojih starijih. Predavanja je održala saradnica Udruženja “Život u radosti”, profesorka srpskog jezika i književnosti Jasna Bogojević Janjić, koja je i sama udata za potomka solunskog dobrovoljca Špire Janjića iz Njegoševa, o kojem ne postoji nikakav trag, niti porodično sećanje.

Ljubav i saradnja donose slobodu i kvalitetan život

Učesnici projekta “Putevima srpskih dobrovoljaca” prvi put su se susreli i sa izuzetno emotivnim, toplim i iskrenim književnim stilom pisanja pisama. Iz njih današnje generacije imaju priliku mnogo toga da nauče, pokazalo je iskustvo profesorke Jasne Bogojević Janjić.

Mogu da nauče o hrabrosti, ljubavi prema bližnjima i domovini, o večnoj ljudskoj želji za slobodom, kada cena nije bitna, a cena je život – ističe ona. - I danas kroz ta pisma osećamo sav besmisao ratovanja. U ovo vreme otuđenja u kojem živimo, u njihovim pismima možemo naći nadahnuće i podsticaj da život učinimo humanijim i čovečnijim. Ujedno nas uče tome da teška vremena dođu i prođu, a ono što ostaje posle svega je iskonska snaga i dobrota čoveka. Poruka koju sam želela da prenesem kroz predavanja izvire iz svakog pisma dobrovoljca – samo ljubav i saradnja među ljudima mogu doneti slobodu i kvalitetan život.

- Bila je to prilika da predavanja posvetim svim žrtvama Velikog rata – naglasila je Jasna Bogojević Janjić. – Pisma srpskih dobrovoljaca su me inspirisala da se više posvetim istraživanju te teme, a pre samog projekta nisam imala jasnu predstavu o tim vremenima i istorijskim događajima iz ugla ličnih priča. To je slično iskustvu mnogih posleratnih generacija jer istorija nam nudi isključivo podatke o žrtvama, razaranjima i bitkama. Međutim, kad pročitamo pisma stvarnih ličnosti koje stoje iza tih toplih i brižnih reči, niko ne može ostati ravnodušan.

Bez obzira na činjenicu o zaboravljenim ili skrajnutim delovima istorije, projekat “Putevima srpskih dobrovoljaca” ostavio je značajan pečat.

- Sve generacije mogle su da se identifikuju sa našim precima, njihovom hrabrošću, patriotizmom i rodoljubljem, a stil njihovih pisama, upućenih najdražima, budi ljubav prema lepoj reči, književnosti i kulturno-umetničkom stvaralaštvu. Ta pisma su istorijski dokumenti, ali i živa, topla reč stvarnog života. Želja nam je da javnost upoznamo sa slavnom istorijom našeg naroda i ratnim dobrovoljcima koji su svojim podvigom naselili više od 200 naselja u Vojvodini, da se ne zaborave njihov životni vitalizam i pregalaštvo kojim su doprineli da bude kakva jeste i da se skine veo (ne)kulture zaborava – poručila je predsednica Udruženja “Život u radosti” Jelena Nikolić.

Projekat je finansirala Gradska uprava za privredu u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.

B. Pavković