Чување сећања на путевима српских добровољаца

Пројекат је до краја децембра прошле године реализован кроз предавања, бесплатне културно-историјске туре и прикупљање архивске грађе писама ратних добровољаца, док су грађани имали прилику да посете добровољачка насеља Танкосићево, Степановићево и Ветерник, виде споменике, цркве, школе и друге знаменитости, као и да чују приче потомака добровољаца, који данас живе у тим местима.

- Инспирација за пројекат била ми је прослава стогодишњице досељења српских ратних добровољаца на ове просторе – објашњава председница Удружења “Живот у радости” Јелена Николић. – На територији Војводине је, у процесу аграрне реформе и колонизације у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, од 1920. до 1940. године, формирано 201 насеље, а српски ратни ветерани и добровољци населили су ова подручја у потрази за бољим животом. По досељењу нису добили ни куће, ни стоку, већ су почињали на голој ледини, док су их болести косиле. Борбеност, животна енергија и изразита међусобна солидарност учинили су да на овим подручјима изграде куће, цркве, школе, соколске домове и зграде општина. Активностима у оквиру пројекта желели смо да подстакнемо људе да негују сећања и упознамо их са историјом која остаје помало заборављена, а заиста је важно одати поштовање прецима и на тај начин подизати сопствену свест.

Да интересовање ипак постоји показао је одзив учесника пројекта, који су радо обилазили колонистичка насеља и посећивали предавања на тему „Епистоларна форма и добровољци“ у Дигиталном омла-

динском центру, а било је и оних који су се на лицу места присетили прича које су слушали од својих старијих. Предавања је одржала сарадница Удружења “Живот у радости”, професорка српског језика и књижевности Јасна Богојевић Јањић, која је и сама удата за потомка солунског добровољца Шпире Јањића из Његошева, о којем не постоји никакав траг, нити породично сећање.

Љубав и сарадња доносе слободу и квалитетан живот

Учесници пројекта “Путевима српских добровољаца” први пут су се сусрели и са изузетно емотивним, топлим и искреним књижевним стилом писања писама. Из њих данашње генерације имају прилику много тога да науче, показало је искуство професорке Јасне Богојевић Јањић.

Могу да науче о храбрости, љубави према ближњима и домовини, о вечној људској жељи за слободом, када цена није битна, а цена је живот – истиче она. - И данас кроз та писма осећамо сав бесмисао ратовања. У ово време отуђења у којем живимо, у њиховим писмима можемо наћи надахнуће и подстицај да живот учинимо хуманијим и човечнијим. Уједно нас уче томе да тешка времена дођу и прођу, а оно што остаје после свега је исконска снага и доброта човека. Порука коју сам желела да пренесем кроз предавања извире из сваког писма добровољца – само љубав и сарадња међу људима могу донети слободу и квалитетан живот.

- Била је то прилика да предавања посветим свим жртвама Великог рата – нагласила је Јасна Богојевић Јањић. – Писма српских добровољаца су ме инспирисала да се више посветим истраживању те теме, а пре самог пројекта нисам имала јасну представу о тим временима и историјским догађајима из угла личних прича. То је слично искуству многих послератних генерација јер историја нам нуди искључиво податке о жртвама, разарањима и биткама. Међутим, кад прочитамо писма стварних личности које стоје иза тих топлих и брижних речи, нико не може остати равнодушан.

Без обзира на чињеницу о заборављеним или скрајнутим деловима историје, пројекат “Путевима српских добровољаца” оставио је значајан печат.

- Све генерације могле су да се идентификују са нашим прецима, њиховом храброшћу, патриотизмом и родољубљем, а стил њихових писама, упућених најдражима, буди љубав према лепој речи, књижевности и културно-уметничком стваралаштву. Та писма су историјски документи, али и жива, топла реч стварног живота. Жеља нам је да јавност упознамо са славном историјом нашег народа и ратним добровољцима који су својим подвигом населили више од 200 насеља у Војводини, да се не забораве њихов животни витализам и прегалаштво којим су допринели да буде каква јесте и да се скине вео (не)културе заборава – поручила је председница Удружења “Живот у радости” Јелена Николић.

Пројекат је финансирала Градска управа за привреду у сарадњи са Националном службом за запошљавање.

Б. Павковић