Kada je život ugrožen, važno je znati kako pomoći

Novosađani su u velikom broju zainteresovano prilazili na pet raspoređenih punktova i radoznalo upijali sve ono što su stručnjaci imali da kažu. Među njima je bilo i zaintrigiranih turista koji su imali želju da vide šta se konkretno dešava, s obzirom na to da su primetili najvišeg čoveka među gomilom ljudi i prepoznavali ga kao bivšeg košarkaša Željka Rebraču, koji je svojim prisustvom dao podršku celokupnoj ideji.

- Ovo je potrebna svim građanima, da podignu nivo edukacije i da mogu da prepoznaju srčani zastoj, te da u adekvatnom momentu znaju da reaguju – kazao je Rebrača. - Uvek sam tu da podržim ovakve društveno-odgovorne projekte.

Specijalista urgentne medicine dr Aleksandra Opačić iz Sekcije urgentne medicine Srpskog lekarskog društva kazala je da je besplatna obuka od velikog značaja za građane, jer svi treba da znaju kako da odreaguju u situacijama u kojima su ljudi najviše životno ugroženi.

- U tim prvim minutima, kada dođe do srčanog zastoja treba prepoznati simptome i na pravi način odreagovati, jer su to minuti koji mogu zapravo da spasu život do dolaska ekipe Hitne pomoći ili dolaskom pacijenta u bolnicu – kaže dr Opačić. - Građani su u prilici da nauče kako da daju masažu srca i upoznaju se sa AED aparatom, koji je i namenjen laicima. Tako su učili da, kada se aparat uključi, praktično preuzima ulogu vođe i daje instrukcije šta treba raditi. Bitno je da građani shvate da upotrebom aparata i pružanjem pomoći ne mogu pacijentu uraditi nešto loše. Njemu se najgore već desilo, te sve što rade u svrhu pomoći može da bude samo korisno.

Za najmlađe je bio namenjen poseban kutak sa edukativnim radionicama, koje su prilagođene njihovom uzrastu. Kroz igru brojeva, učili su da je 194 broj Hitne pomoći i u kojim situacijama treba da ga okrenu.

- Javni čas se organizovao u okviru Javno-zdravstvene kampanje “Spasi me” i edukacija je bila namenjena svim ljudima koji nisu medicinske struke, jer i kao početnici mogu da savladaju osnove koje život znače – objasnila je Rajka Šušković, učesnica na projektu i članica Sekcije Prve pomoći sa Medicinskog fakulteta. – Masaža srca je lako savladiva, te do dolaska ekipa Hitne pomoći na teren, u tih nekoliko minuta, zaista možete spasti jedan život.

Dimitrije Isaković je za “Dnevnik” rekao da je prošao obuku iz Prve pomoći kada je polagao za vožnju, ali se vremenom to zabravi, te mu je drago što je osvežio pamćenje korisnim informacijama.

- Objasnili su mi da je AED aparat napravljen za početnike i probao sam da rukovodim njime, te mislim da bih u tako urgentnoj situaciji mogao dosta da pomognem – kaže Dimitrije. - Koliko sam shvatio, trebalo bi da nas bude dvoje u tom momentu, kada pozovemo Hitnu pomoć, dok jedan pruža reanimaciju, druga osoba treba da donese AED aparat sa najbliže lokacije na kojoj oni postoje.

Pitali smo Rajku Šušković kako možemo prepoznati prve znake mogućeg srčanog zastoja, te nam je opisala koji su tačno koraci za spasavanje nečijeg života. Prvo što je pomenula je činjenica da ljudi uglavnom izbegavaju situaciju da priđu, jer se plaše da će odmoći ako nešto urade, ali moraju da znaju da se u takvom stanju čoveku samo može pomoći.

Tako se kod srčanog zastoja dešava da se osoba dramatično hvata za grudi i pada kao pokošena ili osoba jednostavno samo padne. Bitno je prići i početi sa dozivanjem ili protresanjem ramena. Ako ne odgovori znači da je bez svesti, te se proverava disanje metodom “gledam, slušam, osećam”. To se radi tako što se pogled položi u nivou grudnog koša i abdomena i posmatra se da li se oni odižu. Takođe se postave uho i obraz iznad usta onesvešćenog i tako se proveri disajni momenat. Ukoliko se ustanovi da osoba nema svest i ne diše, prvo se poziva Hitna pomoć na broj 194, što ljudi u panici često zaborave. Zatim se odmah počinje sa masažom srca. Ta dela daju mogućnost preživljavanja.

Dvanaestogodišnja Lena Bekan je kaže naučila kako da pomogne čoveku koji se onesvesti i da je prva stvar zvanje Hitne pomoći. Zatim proba masažom srca da ga održi dok ne stignu doktori.

- Videla sam kako se to radi, malo je teže, ali možda bih mogla to da uradim – hrabro će Lena, dodavši da sad zna da na 15 mesta u gradu imamo aparat koji život znači. - Probala sam da rukujem i aparatom, to mi izgleda malo teže i komplikovanije.

Projekat su podržale brojne sportske javne ličnosti, te osim Željka Rebrače, i tim FK “Crvena zvezda”, plivačica i olimpijka Anja Crevar, yudistkinja Marica Perišić, kao i ekipa “Državnog posla”. Jedan od glavnih ambasadora je atletičar i bivši olimpijac Mihail Dudaš. Ideju su podržali i Lekarsko društvo Srbije, Društvo lekara Vojvodine, Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

I. Bakmaz