Када је живот угрожен, важно је знати како помоћи

Новосађани су у великом броју заинтересовано прилазили на пет распоређених пунктова и радознало упијали све оно што су стручњаци имали да кажу. Међу њима је било и заинтригираних туриста који су имали жељу да виде шта се конкретно дешава, с обзиром на то да су приметили највишег човека међу гомилом људи и препознавали га као бившег кошаркаша Жељка Ребрачу, који је својим присуством дао подршку целокупној идеји.

- Ово је потребна свим грађанима, да подигну ниво едукације и да могу да препознају срчани застој, те да у адекватном моменту знају да реагују – казао је Ребрача. - Увек сам ту да подржим овакве друштвено-одговорне пројекте.

Специјалиста ургентне медицине др Александра Опачић из Секције ургентне медицине Српског лекарског друштва казала је да је бесплатна обука од великог значаја за грађане, јер сви треба да знају како да одреагују у ситуацијама у којима су људи највише животно угрожени.

- У тим првим минутима, када дође до срчаног застоја треба препознати симптоме и на прави начин одреаговати, јер су то минути који могу заправо да спасу живот до доласка екипе Хитне помоћи или доласком пацијента у болницу – каже др Опачић. - Грађани су у прилици да науче како да дају масажу срца и упознају се са АЕД апаратом, који је и намењен лаицима. Тако су учили да, када се апарат укључи, практично преузима улогу вође и даје инструкције шта треба радити. Битно је да грађани схвате да употребом апарата и пружањем помоћи не могу пацијенту урадити нешто лоше. Њему се најгоре већ десило, те све што раде у сврху помоћи може да буде само корисно.

За најмлађе је био намењен посебан кутак са едукативним радионицама, које су прилагођене њиховом узрасту. Кроз игру бројева, учили су да је 194 број Хитне помоћи и у којим ситуацијама треба да га окрену.

- Јавни час се организовао у оквиру Јавно-здравствене кампање “Спаси ме” и едукација је била намењена свим људима који нису медицинске струке, јер и као почетници могу да савладају основе које живот значе – објаснила је Рајка Шушковић, учесница на пројекту и чланица Секције Прве помоћи са Медицинског факултета. – Масажа срца је лако савладива, те до доласка екипа Хитне помоћи на терен, у тих неколико минута, заиста можете спасти један живот.

Димитрије Исаковић је за “Дневник” рекао да је прошао обуку из Прве помоћи када је полагао за вожњу, али се временом то забрави, те му је драго што је освежио памћење корисним информацијама.

- Објаснили су ми да је АЕД апарат направљен за почетнике и пробао сам да руководим њиме, те мислим да бих у тако ургентној ситуацији могао доста да помогнем – каже Димитрије. - Колико сам схватио, требало би да нас буде двоје у том моменту, када позовемо Хитну помоћ, док један пружа реанимацију, друга особа треба да донесе АЕД апарат са најближе локације на којој они постоје.

Питали смо Рајку Шушковић како можемо препознати прве знаке могућег срчаног застоја, те нам је описала који су тачно кораци за спасавање нечијег живота. Прво што је поменула је чињеница да људи углавном избегавају ситуацију да приђу, јер се плаше да ће одмоћи ако нешто ураде, али морају да знају да се у таквом стању човеку само може помоћи.

Тако се код срчаног застоја дешава да се особа драматично хвата за груди и пада као покошена или особа једноставно само падне. Битно је прићи и почети са дозивањем или протресањем рамена. Ако не одговори значи да је без свести, те се проверава дисање методом “гледам, слушам, осећам”. То се ради тако што се поглед положи у нивоу грудног коша и абдомена и посматра се да ли се они одижу. Такође се поставе ухо и образ изнад уста онесвешћеног и тако се провери дисајни моменат. Уколико се установи да особа нема свест и не дише, прво се позива Хитна помоћ на број 194, што људи у паници често забораве. Затим се одмах почиње са масажом срца. Та дела дају могућност преживљавања.

Дванаестогодишња Лена Бекан је каже научила како да помогне човеку који се онесвести и да је прва ствар звање Хитне помоћи. Затим проба масажом срца да га одржи док не стигну доктори.

- Видела сам како се то ради, мало је теже, али можда бих могла то да урадим – храбро ће Лена, додавши да сад зна да на 15 места у граду имамо апарат који живот значи. - Пробала сам да рукујем и апаратом, то ми изгледа мало теже и компликованије.

Пројекат су подржале бројне спортске јавне личности, те осим Жељка Ребраче, и тим ФК “Црвена звезда”, пливачица и олимпијка Ања Цревар, yudistkinja Марица Перишић, као и екипа “Државног посла”. Један од главних амбасадора је атлетичар и бивши олимпијац Михаил Дудаш. Идеју су подржали и Лекарско друштво Србије, Друштво лекара Војводине, Град Нови Сад, Покрајински секретаријат за здравство.

И. Бакмаз